Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović osvrnuo se na stanje u celokupnom pravosuđu i proteste tužilaca i sudija, koje je okarakterisao kao akcije simboličke prirode, ali i kao jasan pokazatelj stanja u kojem se pravosuđe nalazi. Kako kaže, postojeći režim radi na njegovoj razgradnji, zbog čega bi građani i civilno društvo trebalo aktivno da rade na njegovoj zaštiti.

„Pravosuđe jeste poslednja brana i zaštita prava građana. Nadam se da većina građana u ovoj državi ne živi po principu ‘neće valjda mene zadesiti’, pa da tek tada shvati da mora da brani sopstvena prava u tužilaštvu i pravosuđu“, kaže profesor Jovanović.

On se osvrnuo i na tribinu održanu na Pravnom fakultetu, na kojoj je jedan od govornika bio i tužilac Mladen Nenadić, ocenivši je kao važnu jer je predstavljala pravi okvir za argumentovanu raspravu o važnim pitanjima. Istovremeno ju je nazvao i „šatro tribinom“, jer se nisu pojavili predstavnici druge strane.

„Osnovna intencija ovakvih tribina je da postoje dve strane. To jeste šatro tribina, ali zato što se nisu odazvali ni ministar Nenad Vujić, ni Uglješa Mrdić, niti Vladan Petrov, koji ide naokolo i priča o tim zakonima i koji je bio toliko drzak da se isto veče pojavi na režimskom Informeru, jer mu je očigledno tamo draže da govori, a ne da se suoči sa argumentima koji prete da će raskrinkati ono što priča. To vam je primer kako ni na jednom pitanju ne možete da vodite dijalog sa onima koji tobože trube o nekakvom dijalogu“, ističe profesor Jovanović.

On je objasnio i da je svim novinarima bio zabranjen pristup tribini, iako su pojedini novinari izneli neistine „da je samo njima bio zabranjen pristup“.

„Nema poente vraćati se unazad, već treba videti šta sada treba da uradimo“

Na pitanje da li se zakasnilo sa otvaranjem problema tužilaštva u javnosti, Jovanović ističe da u ovoj situaciji „nema poente vraćati se unazad, već treba videti šta sada treba da uradimo“.

„Poenta je da analiziramo izjave Mrdića, koji u svom neznanju izgovara rečenicu da se tužilaštvo drz­nulo da udari na ministra iz SNS-a i Vučića. Time je poslao poruku da oni misle da za njih zakoni ne važe. Ali pitanje je i za tužilaštvo šta sada može da uradi kada je saterano u ćošak. Hajde da kao društvo stanemo iza tužilaštva, mislim da je vreme“, navodi Jovanović.

On ističe da ljudi moraju da shvate da već sada mnogo toga nije moguće, jer je unazad učinjeno nekoliko koraka da se onemogući normalan rad institucija, što se, prema njegovim rečima, može oceniti i kao akt državnog udara.

Upitan koje je rešenje ispravno, Jovanović kaže da nijedno od ponuđenih rešenja ne isključuje ostala, ali da je važno da ljudi nemaju naivna očekivanja da je dovoljno samo izaći u javnost.

„Važno je izaći u javnost sa dokazima koji mogu da dovedu do osuđujuće presude. Tužilaštvo ne može da hapsi, to može da radi policija. Ja bih voleo da se dogodi ta većina rešenja jer bi to bilo nešto – to bi poslalo poruku da niko nema nameru da ide na odrubljivanje glave osim u svrhu institucionalne odbrane“, navodi profesor Pravnog fakulteta.

Dodaje da je važno i da društvo pokaže spremnost.

„Imam osećaj da spremnost postoji“

„Imam osećaj da ta spremnost postoji. Izuzetno je važno da kao društvo odlučnije stanemo u odbranu pravosuđa. Na prvoj liniji je pravna profesija. Strukovna udruženja i advokatske komore moraju još odlučnije da stanu u odbranu, ali i građani i civilno društvo, koje je najaktivniji činilac. Paralelno s tim, potrebno je raditi i na tome da kod relevantnih međunarodnih činilaca, počev od Venecijanske komisije i Evropske komisije, dobijemo podršku u ovoj borbi.“

Profesor Jovanović osvrnuo se i na suđenje ministru Selakoviću, koje je ocenio kao pozitivan korak.

„Hajde da u onome što se događa vidimo i nešto pozitivno. Činjenica da se na optuženičkoj klupi nalazi aktuelni ministar Vlade do juče je bila nezamisliva. Hajde da to posmatramo kao pozitivan korak, a ne da odmah stvaramo otklon i sumnju.“

Jovanović smatra da postoji dosta kredibilnih dokaza do kojih su mediji došli, zbog čega samo suđenje vidi kao važan test za sudstvo.

„To jeste test za sud da pokaže ono što je osnovni zahtev institucija pravosuđa, a to je da izazovu poverenje javnosti u sopstveni rad, kroz kvalitetan i dobar rad, ali i kroz komunikaciju. Ako nešto može da se zameri Tužilaštvu za organizovani kriminal i gospodinu Nenadiću, to je manjak komunikacije sa javnošću. Želim da verujem da je tribina na kojoj je bio pokazala da nema ničeg strašnog u izlasku pred javnost i da ona mora da zna sve u vezi sa radom TOK-a, između ostalog i zašto ne može da radi svoj posao“, kaže Jovanović.

„Petrov je nacrtao sukob interesa“

Profesor Jovanović ne veruje da će Ustavni sud, na čijem je čelu Vladan Petrov, oboriti Mrdićeve zakone, jer je, kako kaže, on sam nacrtao sukob interesa, zbog čega će ponovo zahtevati da se isključi iz Venecijanske komisije, gde sede isključivo eksperti.

„Čovek je bukvalno nacrtao sukob interesa. On se izjasnio da postoje proceduralni nedostaci, na koje je ukazivao još pre nego što je Vučić potpisao zakone, a koji su sami po sebi dovoljni da se dovede u pitanje ustavnost. Potom je dodao da u samom sadržaju zakona ne vidi ništa problematično, jer se, kako kaže, niko iz EU nije posebno uzbudio, pa je to, valjda, kriterijum po kojem se odlučuje da li je nešto u skladu sa Ustavom. A on je neko ko sutra treba o tome da odlučuje, a sebi je dao za pravo da o tome govori na televiziji. To je nacrtan sukob interesa.“

Zbog toga je, kako zaključuje, neophodno iskoristiti sve institucionalne mehanizme i pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti Mrdićevih zakona, kako bi to makar ušlo u istoriju beščašća kao pokazatelj kako Srbija ne treba da izgleda.

(N1, foto: N1)