"Minuta saučesništva u suosećanju koje nam je toliko kao ljudima potrebno"
Već uspešan tandem, pisac Darko Cvijetić i reditelj Kokan Mladenović, ponovo su ukrstili svoje stvaralačke potencijale i premijerno izvedenom predstavom “Što na podu spavaš” pokazali šta sve danas može pozorište, naročito kada se udruže u trojnu koprodukciju sarajevsko Narodno pozorište, Srpsko narodno pozorište i Dramsko kazalište Gavella iz Zagreba.
Podsetimo, prošle godine je Sterijinu nagradu za dramatizaciju dobio upravo Kokan Mladenović za predstavu „Šindlerov lift“, prema istoimenom romanu Darka Cvijetića, u izvođenju Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, a ovoj predstavi pripala je i nagrada za scenografiju čiji je autor Adisa Vatreš Selimović.
Već tada su, na prošlogodišnjem Sterijinom pozorju, napravljeni planovi o saradnji na predstavi po drugom romanu Darka Cvijetića “Što na podu spavaš” a u režiji Kokana Mladenovića.
I evo, ove godine, kada se obeležava i 30 godina od početka opsade Sarajeva, Cvijetićev roman je zaživeo i u pozorištu, premijerom koja je u utorak uveče bila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
“Darko samo piše, kao da to može nešto onome što je bilo”, citat je iz knjige “Što na pod spavaš”.
Da, ovaj stvarni Darko svojim pisanjem zaista nije ništa mogao onome što je bilo ali, pokazalo se, ogromno mnogo može svojim pisanjem sada.
Jer, i njegov roman, kao i predstava, jesu jedan ogroman minut ćutanja za sve žrtve rata upravo u trenutku tridesetogodišnjice od početka opsade Sarajeva.
Onaj minut ćutanja koji se čeka svih tih godina.
Nakon premijere, Darko Cvijetić je za list Danas izjavio: “U tom minutu neba krije se minuta ćutnje, minuta saučesništva u suosećanju koje nam je toliko kao ljudima potrebno, da barem jednu minute odšutimo nad svima nama jer svi smo beskrajno telesno, psihički i emotivno oštećeni. Generacijama koje dolaze takođe će trebati vremena da se izrode mladice tog minuta. Ali, on će doći, svakako.”
Priča o bratu Boti koji odlazi na odsluženje vojnog roka u tadašnju Jugoslovensku narodnu armiju, u sarajevsku kasarnu “Viktor Bubanj”, pred svoj 19. rođendan, gde će već za koji dan početi ratni sukobi, jeste centralna priča predstave “Što na podu spavaš” u režiji Kokana Mladenovića.
Upravo ova priča je priča pisca Darka Cvijetića i njegove porodice, koji, služeći se činjenicama i fikcijom, pripoveda opisujući dramatična i mučna zbivanja s početka rata, da bi je na kraju smestio u današnje vreme.
Pored svog rukopisa, ovog puta Cvijetić u predstavi učestvuje i kao glumac.
Roman „Što na podu spavaš“ objavila je Književna radionica Rašić prošle godine.
Kako kaže Cvijetić, neobično je i veliko, i strašno, i začudno biti na sceni onaj koji je napisao roman po kojem je Kokan Mladenović uradio predstavu.
“Biti sa sopstvenim likovima, probuđenima iz romanesknosti, razgovarati s njima koji su došli i iz mašte i iz stvarnosti, smijati se, plakati, dodirivati ih, nevjerojatno je i suludo iskustvo, kakvo samo teatar još može sazdati u svijetu iluzija koje proždiru dokumente… Ponekad pomislim da oni postoje i više od mene, koji tek sebe samoga predstavljam. Može li se i meso šetati kroz iluzije? Može li se i iluzija svojim vodenastim formativom uvući u tjelesnost? Svaka proba, svaki izlazak pred gledaoce, bili su mi i bit će izazov bez presedana. Misleći da sam ga završnom tačkom na pisanju romana konačno napustio, nisam mogao ni slutiti da ću sve ponovno prolaziti, ovaj put ‘uzvodno“, istakao je Cvijetić, dodavši nakon premijere da kao što je bio zbunjen kada je shvatio da ljudi čitaju roman, tako je “žestoko i sada zbunjen”.
“Zbunjen sam ovom fenomenalnom reakcijom publike, presrećan sam i okružen sam, shvaćam, takvim ljudima od samog početka, tako da ovakav posao nije mogao da fula u rukama majstora Mladenovića i fenomenalnog ansambla predstave. Bili smo jedan tim”, rekao je Cvijetić.
Katarzična, bolna, na momente izuzetno duhovita, dugo očekivana predstava, ispostavila se kao i te kako potrebna društvu, a ansambli Srpskog narodnog pozorišta, Narodnog pozorišta Sarajevo i Dramskog kazališta Gavella pokazali su da je ova plodonosna saradnja putokaz ka potrebnom ujedinjenju, istakao je reditelj Mladenović.
„Ja sam predstavom jako zadovoljan, ali sam još više zadovoljan načinom na koji su teatri iz Sarajeva, Zagreba i Novog Sada perfektno funkcionisali, ansambli koji su zajedničku bolnu temu uradili iz čiste duše, izuzetno ozbiljno, potpuno profesionalno i posvećeno. To da mi možemo da uradimo zajedničku predstavu na temu koja se tiče raspada bivše zajedničke zemlje i tog krvavog rata, u kojem smo svi na neki način učestvovali, za mene je trijumf“, istakao je Mladenović.
Reprizno izvođenje je večeras i sutra od 19.30, dok će predstava uskoro biti igrana i na MESS-u u Sarajevu.
(Danas, foto: SNP/M. Erdelji)