Zemlje Evropske unije danas su usaglasile tekst evropskog zakona kojim se zabranjuju ekomanipulacije ili „grinvošing“ (greenwashing) na deklaracijama proizvoda i reklamama, to jest iznošenje nepotkrepljenih tvrdnji da je nešto ekološki neškodljivo ili korisno.

Ideja je da se lažne zelene tvrdnje, deklaracije koje zvuče kao proizvod bujne mašte i klimatski podaci sumnjive kredibilnosti pošalju u prošlost.

Pod dirigentskom palicom Mađarske, koja u julu preuzima rotirajuće predsedavanje Savetom EU, evropska Dvadesetsedmorica će sada morati da uđu u pregovore sa Evropskim parlamentom kako bi finalizirali zakon, a njegovi poslanici su sredinom marta već izglasali svoj stav.

Unija je krajem februara već usvojila nacrt zakona kojim se zabranjuju takozvane „generičke“ ekološke tvrdnje kao što su „zeleni proizvod“, ili „100 odsto prirodno“, itd.

Tekst o kojem su se danas u Luksemburgu izjašnjavali evropski ministri životne sredine na sastanku u Luksemburgu ima ambicioznije ciljeve: ide na eliminaciju svih ekoloških tvrdnji koje nisu potkrepljene činjenicama.

Na primer, majice ili ambalaže „od reciklirane plastike“, „neutralna emisija CO2“, „biorazgradiva materija“, „krema za sunčanje kojom se štite okeani“ i slične formulacije koje imaju za cilj da privuku ekološki odgovornog potrošača moraju biti prethodno proverene na osnovu „jasnih kriterijuma“ u smislu reciklaže, održivosti itd.

U tekstu se navodi da ekološke tvrdnje u reklamama i na etiketama moraju biti potkrpeljene najnovijim i naučno priznatim podacima, uz identifikovanje svih uticaja.

Sistemi sertifikacije životne sredine, koji podležu istim kriterijumima, treba da budu transparentni i redovno revidirani, s tim da bi zvanična „Ekooznaka“ koju je dizajnirala EU bila izuzeta.

Naposletku, zelene tvrdnje će proveravati akreditovani „nezavisni verifikatori“, a kompanijama koje tu proveru ne obezbede slede sankcije.

Države podržavaju uvođenje „pojednostavljenih procedura“ za određene vrste zahteva, pa je predviđeno da mikro preduzeća, koja su takođe obuhvaćena tekstom zakona, imaju dodatnih osam meseci da se usaglase sa novim pravilima, saopštio je Savet EU.

„Dodato je nekoliko mera podrške kako bi se pomoglo malim i srednjim preduzećima tokom čitave procedure“, sa smernicama, obukom, pa čak i finansijskom podrškom, posebno u cilju „smanjenja administrativnog opterećenja za poljoprivrednike“, dodaje se u saopštenju.

Na meti zakonskog nacrta su i tvrdnje o kompenzovanju emisija ugljendioskida, što se često svodi na sadnju drveća ili tvz „karbonske kredite“, što su prakse koje se smatraju neefikasnim u poređenju sa direktnim smanjenjem emisija ugljendioksida kao gasa staklene bašte.

Države planiraju da zahtevaju od kompanija koje koriste „karbonske kredite“ da navedu detalje o skladištenju ugljendioksida na ovakav način i njegovim ukupnim emisijama na ovaj način.

Od 150 zelenih tvrdnji na ambalažama proizvoda i reklamama koje je Brisel ispitao 2020. godine, 53 odsto je sadržalo „dvosmislene, obmanjujuće ili neosnovane informacije“.

One su primećene na tekstilnim i kozmetičkim proizvodima, na kućnim aparatima, i kako zaključuje AFP, nijedan sektor nije bio pošteđen.

Rezultati verifikacije polovine od približno 230 evropskih „ekoloških oznaka“ bile su „slabo“ ili „nepostojeće“.

(Beta/Autonomija, foto: Pixabay)