To je nit jednostavna, ničim ne opterećuje. Život, za život i u vezi sa životom jer je život jedini opipljiv, omogućava delovanje, rad i stvaranje. Sve je materija(l) i životom nam je data mogućnost da od njih stvaramo bolje za danas i sutra.

Zašto Srbija guta, ubija i tera sve kojima je život i življenje na prvom mestu, predstoji nam da odgonetnemo.

Jedno je živeti u nadi da će stvari kad tad biti drugačije, a drugo uzeti materijal u ruke i skrojiti nešto što odgovara i što će se dugo nositi, prekrajati, kopirati, nasleđivati i na slikama pokazivati generacijama da kroje dalje i stvaraju. To treba od sada da radimo umesto lamenta jer lament ne sprečava eroziju, a s njom se 30 godina suočavamo.

Zoran je video kako se na nju može uticati. Bilo je i ima još ljudi spremnih na to. Pitanje je koliko nas je tada bilo spremno na rad bez naknade koja je izvesna i bez uslovljavanja? Koliko nas je sada spremno?

Imamo više mogućnostii u ovom trenutku. Lament je zaprašivanje tla koje je već svačim prskano i ako ne preduzmemo neku drugu meru, plodovi s njega neće biti jestivi, a to je opasno. Ostaće nam lament u džakovima i van njih, a za radost životnu koju je Zoran imao i mnogi pre i posle njega koji su ovde živeli i koji su mogli još da stvaraju, a zaustavljeni su ili nasilno, ili premoreni ili zato što nisu mogli više da spuštaju kriterijume, moraćemo odnekle da angažujemo kopače i arheologe.

(Autonomija)