Izborni član Državnog veća tužilaca (DVT) Predrag Milovanović ukazao je da je neophodno da tužilaštvo dobije mogućnost istinske kontrole nad radom kriminalističke policije, koju sada nema zbog manjkavosti zakonodavnog okvira, za šta postoje modeli u drugim zemljama, pa i u našem regionu.

„Ukoliko bismo preuzeli neki od modela iz uporednog prava, tu treba biti vrlo oprezan, jer bi se grubim ‘kopiranjem’ moglo napraviti neupotrebljivo instant rešenje“, rekao je Milovanović u razgovoru za Betu.

On je naglasio da iznosi lični stav o tome kako otkloniti problem koji za tužilaštvo izaziva sadašnje uređenje odnosa sa policijom, bez čije saradnje, ako izostane, ono predstavlja „glavu bez ruku i nogu“.

To praktično znači da tužilaštvo najčešće nalaže policiji da u predistražnom postupku prikuplja dokaze na „terenu“, jer ono ne raspolaže operativno-tehničkim mogućnosti, ali je ne može do kraja naterati da to i učini.

Milovanović, koji je član Udruženja tužilaca, naveo je da u regionu, Hrvatska, čiji je primer naveo, ima interesantno rešenje, „kojim su tužioci uspeli da delimično ‘instrumentalizuju’ policiju, za potrebe krivičnog postupka kojim rukovode“.

Tu, kako je objasnio, „godišnju listu istražitelja sastavlja javni tužilac, a istražitelji su jedina lica iz policije, koja su ovlašćena da preduzimaju dokazne radnje u krivičnom postupku“.

„Nedvosmislenog sam stava da se uloga tužioca u stranačkom postupku ne može do kraja ostvariti bez istinske kontrole tužioca nad radom policije. Posmatrajući društveni kontekst stvari, gde u ovom trenutku kod naših vladajućih elita nije u dovoljnoj meri sazrela ta ideja, a kamoli kod građana, zagovornik sam više jedne evolutivne solucije“, naveo je Milovanović.

„Najpre bi se“, rekao je, „uticaj tužilaštva na rad policije proširio, u pravcu da on bude delotvorniji“.

„Tu sam sklon nekoj vrsti postojećih rešenja koja su oprobana u našem regionu. Mislim da bi kroz sistemsko rešenje trebalo omogućiti tužilaštvu da za početak može da utiče na imenovanje šefova kriminalističke policije, a potom i na izbor timova inspektora, koji zavrednuju svojim autoritetom kompetencija da obavljaju posao prikupljanja dokaza za tužilaštvo“, objasnio je Milovanović.

Kako je istakao, „to bi bilo usaglašavanje formalnog i stvarnog, jer kako da tužilac rukovodi predistražnim i istražnim postupkom, a da pod svojim skutama nema istražni tim, sa kojim treba da ostvaruje svoj osnovni zadatak krivičnog progona“.

„Ovakvo rešenje podrazumeva visok stepen ‘društvenog inženjeringa’, s obzirom da je u poimanju našeg naroda policija ‘neotuđivi’ deo izvršne vlasti, pa će biti potrebno neko vreme da se u svesti političkih elita i građana, fragment policijskog aparata, izdvoji i pređe u ruke pravosuđa, odnosno druge grane vlasti“, ocenio je Milovanović.

Ubeđen je da je ta ideja ostvariva, jer o tome govore primeri zemalja u okruženju, pa je samo pitanje vremena kada će se to i ovde desiti.

„Policija, koju bi kontrolisalo tužilaštvo ili koja bi bila u sastavu tužilaštva, bi po prirodi stvari odgovarala rukovodiocima tužilaštva. Tada bi policajci mogli biti premeštani, kažnjavani, ali i nagrađivani i unapređivani, samo uz saglasnost tužioca. Merila bi bila isključivo meritokratska“, naglasio je Milovanović.

Kako je dodao, „treba napustiti okoštale mehanizme napredovanja i kažnjavanja policajaca, prema moralno-političkoj podobnosti datog trenutka“.

Na pitanje kako otkloniti opasnost da tužilac bude pristrasan kod davanja naloga policiji, Milovanović odgovara – „sistemom kontrole i proveravanja“.

„Tužilac koji ima kontrolu nad policijom, mora biti pod formalnom kontrolom tužilaca koji se u hijerarhiji nalaze iznad njega. Vertikalnim nadzorom njegovih odluka, u okviru samog javnotužilačkog aparata, uspostavlja se mehanizam profesionalne, a ne političke odgovornosti“, istakao je Milovanović, uz podsećanje da je svakome najveći „šef“ prevashodno savest.

On je naglasio da su mediji „ništa manje važan, ako ne i najvažniji mehanizam kontrole, bilo kakve samovolje tužioca“.

„Mediji su ti koji oblikuju javno mnjenje, ali i obrnuto, budući da građani svojim zahtevima kroz medije mogu dopreti do svih institucija i od njih zatražiti reakciju, zbog njihovog određenog ponašanja ili pak propuštanja ponašanja“, rekao je Milovanović.

(Beta)