U bivšoj jugoslovenskoj republici Sloveniji, u nedelju, 24. aprila, održani su parlamentarni izbori.
Nepunih pola sata po zatvaranju birališta, slovenački mediji su, na osnovu takozvanih izlaznih anketa, objavili a državna izborna komisija je u toku večeri potvrdila da je liberalni pokret „Sloboda“ Roberta Goloba ubedljivo pobedio do tada vladajuću desničarsku Slovenačku demokratsku stranku Janeza Janše.
Elektroinženjer Golob (55), tri meseca pre izbora, zapravo na dan formiranja pokreta „Sloboda“, građanima Slovenije u jednoj rečenici obelodanio je svoj program: „Na izborima birate hoćete li da živite u policijskoj državi ili u slobodi.“
S druge strane, nekadašnji podoficir Jugoslovenske narodne armije, Janez Janša, kao premijer Vlade svojom destabilizatorskom i anahronom unutrašnjom i spoljnom politikom, sekao je granu na kojoj sedi.
Šta mu je trebalo da usred izborne kampanje, sa jugoslovenskog političkog smetlišta, vadi miloševićevsko-tuđmanovsku ideju o podeli Bosne i Hercegovine, zna samo on, a možda i njegovi politički istomišljenici Srbin Vučić, Mađar Orban i bosanski Srbin Dodik.
Pred samo pisanje ovog teksta, Gradska izborna komisija Beograda je završila 34. sednicu od izbora 3. aprila.
Ponovo su vadili listiće iz vreća, ponovo ispravljali zapisnike, menjali broj glasova koje su pojedine liste dobile, broj izašlih birača, nevažećih listića itd.
Takvih izbora postideo bi se i najveći politički korupcionaš do pojave Vučića, Nikola Pašić, predsednik Vlade Kraljevine Srbije još krajem 19. veka.
U eri opšte digitalizacije svega postojećeg u Srbiji se glasa na papirima i ručno broje listići kao za vreme Pašića, s tim što su i pašićevci rezultate brže izračunavali.
Naravno da se srpski samodržac, koji već deset godina vlada kao da je vlasnik Srbije, ničega ne stidi.
Mesecima već, tačnije od 24. februara i početka ruske agresije na Ukrajinu, ispred zgrade Skupštine Srbije, stoji jedna kleronacionalistička čerga, pretenciozno nazvana „Privremena Skupština naroda dostojnog Srbije“.
U čergi je smeštena i radio-stanica koja po čitav dan emituje govore naših i ruskih tzv. patriota.
Napadaju se Evropska unija, Amerika i NATO savez. Ruski napad na Ukrajinu predstavlja se kao oslobađanje te zemlje od nacista i priziva slična ruska akcija na Kosovu.
Zaboravlja se da bi tako nešto zaista bio treći svetski rat, jer na Kosovu je najveća američka baza u Evropi.
Zanimljivo je da samodržac dozvoljava delovanje te klasične političke grupe za pritisak, iako ga oni svakog dana nazivaju izdajnikom.
Taj performans je opravdanje za neuvođenje sankcija Rusiji, na koji se on poziva u stilu: „Narod Srbije je protiv sankcija bratskoj Rusiji.“
Demantovao ga je lično Putin „Veliki“ izjavom da su se Donjeck i Lugansk otcepili od Ukrajine po istom međunarodnom pravu kao i Kosovo od Srbije.
Istovremeno, samodržac po ko zna koji put hapsi i sudi građanina Srđana Žunića, koji je uredno registrovao pokret „Ujedinjeni narod Srbije“ i redovno prijavljuje protestne skupove protiv Vučićevog svakodnevnog kršenja još uvek važećeg Ustava.
Po tom Ustavu funkcija predsednika države je protokolarna, ali Vučić u svojoj plitkoumnosti broj glasova koji je dobio na izborima, regularno ili neregularno, tumači tako kao da većina građana od njega traži da bude svuda ili da rešava sve sam.
Umesto da poveri mandat za sastav Vlade nekome iz svoje stranke koja ima većinu u parlamentu, on odlučuje o svemu i bez Vlade, bez parlamenta, bez skupštine i gradonačelnika Beograda.
U takvom ambijentu malo ko, osim samodršca zna šta donosi sutrašnji dan a za prekosutra ne može da jemči niko, čak ni on.
Valjda je vreme da političari na vlasti na ovim našim prostorima prestanu da se ponašaju kao gospodari života i smrti.
Nažalost srpska politička zajednica sa aktuelnim vlastodršcima sve je drugo samo ne zajednica, a još manje politička.
Vučićizam je od Srbije napravio jedinu zemlju na svetu u kojoj i vlast i opozicija imaju svako svoju opoziciju.
Verovatno se mnogi pitaju kakva je veza između svega rečenog i Bosne.
Veza je jedan Srbin, po svemu dijametralno suprotna ličnost od vlastodršca Milorada Dodika, veliki poeta, pisac i antifašista Branko Ćopić.
Ćopiću su sledbenici ratnog zločinca Ratka Mladića i drugi srpski zlikovci ovih dana ponovo oskrnavili spomenik u Beogradu.
A taj slobodoumni pesnik i veliki dečji pisac u pesmi „Ima jedna zemlja od Une do Drine“ kaže i ovo: „Ima negde Zemlja jedna. Plemenita topla čedna. Ima jedna Zemlja snena, lepa, nežna kao žena. Ima jedna rajska bašta u kojoj se voli, prašta. U toj bašti ruža rosna, ima jedna Zemlja Bosna.“