Srbija se vratila u 2009. godinu, jer smo dobili grafite zbog kojih su neki ljudi tada procesuirani, a sada nam ponovo stižu pretnje kao tada, izjavio je organizator Europrajda 2022. Goran Miletić na tribini „Aktivizmom protiv fašizacije društva“, održanoj u sklopu “Novosadskog plenuma – Kvo vadis Balkan“.
Istakao je da je danas napredno da se Srbija vrati 100 godina unazad, a progresivno ako si za status kvo, da se ništa ne menja, a ako se slučajno zalažeš da se nešto menja na bolje, dobijaš etiketu ekstremiste.
„Ima i drugi deo društva, koji je kao neutralan i kažu mi zašto provociramo tim šetnjama i ne možeš, društvo je takvo, pokušajte to edukacijom, a ja kažem da 30 godina radimo edukacijom, ali to teško ide, pa danas 56 odsto ljudi u Srbiji i dalje misli da je homoseksualizam bolest“, rekao je Miletić, dodavši da je optimista povodom Europrajda, ali da se plaši da će se odmah sve vratiti na staro.
Na tribini su, uz moderaciju izvršnog direktora Regionalne akademija za razvoj demokratije Balšu Božovića, govorili izvršna direktorka crnogorskog Centra za građansko obrazovanje Daliborka Uljarević, sociolog i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Aleksej Kišjuhas, Aleksandar Jovanović ispred Akcije progresivne Vojvodine i programska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković.
Uljarević je ocenila da izjava premijera Crne Gore Dritana Abazovića o Srebrenici nije nespretnost, već ozbiljno ugrožavanje državnog interesa i podsetila da je u Crnoj Gori atmosfera izrazito toksična i polarizovana, za šta najveću odgovornost snose političari.
Navela je da u Crnoj Gori postoje dve problematične kategorije – jedna su oni koji propagiraju estradni religionizam, koji inistira na netrpeljivosti i govoru mržnje, dok drugu čine profesionalne patriote, kojih ima na svim stranama i svi političari ih koriste.
„Teme koje najviše brinu grđane su rast cena, nezaposlenost i izostanak borbe protiv korupcije, a na dnu liste su identitetska pitanja, ali ona prevladavaju u političkom diskursu. Kada ih pitate čime žele da se bavi vlada, građani navode korpus ekonomskih pitanja, a na dnu liste je ono na čemu insitiraju čelnici vlade – potpisivanje ugovora sa SPC, popis stanovništva i Otvoreni Balkan“, kazala je Uljarević.
Kišjuhas je ocenio da je danas, u svetlu agresije Rusije na Ukrajinu, na delu sudar prosvetiteljstva i etničkog nacionalizma.
„Te ekstremističke, fašistoidne, duboko reakcionarne snage u SAD, Francuskoj, Rusiji ili na Balkanu napadaju na temeljne vrednosti slobode, jednakosti i bratstva“, rekao je Kišjuhas i dodao da je srpsko društvo izuzetno desničarsko i konzervativno i da se negovalo i hranilo da bi postalo tako, a da nedostaje politička artikulacija koja bi omogućila građanima da se s njom identifikuju i na taj način menjaju društvo.
Selaković je ocenila da su devedesetih stvari bile jasno crne ili bele, a da smo od 2012. u sivoj zoni, da su institucije uništene, a da civilno društvo nije uspelo da izgradi poverenje sa građanima i bude brana uništavanju institucija.
„Novosadski plenum – Kvo vadis Balkan“ organizovan je u saradnji Regionalne akademija za razvoj demokratije i Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice.
Organizovan je nakon plenuma u Podgorici i Zagrebu, na kojima su istaknuti pojedinci, svako iz svog ugla, razmatrali eskalaciju međuetničkih tenzija u regionu, pretnje nasiljem, jačanje desnice i toksične polarizacije koje prate ponovno oživljavanje i glorifikacija politika s kraja prošlog veka, što političke elite koriste kako bi se, uz pomoć potpirivanja sukoba i tenzija, održavale na vlasti.
STUPS: Eskalacija