Goran Miletić iz Beograd Prajda održao je večeras u Prajd Info Centru predavanje o istoriji LGBT+ borbe u Srbiji, ukazujući da je homoseksualnost sada pežorativan termin.

Kako je objasnio na početku predavanja, istorijat negiranja i progona LGBT+ osoba počinje još u 12. veku sa pravilima Vasilija Velikog kada se homoseksualnost kažnjavala zabranom odlaska u crkvu na 15 godina i izopštavanjem iz društva.

Miletić je zatim podsetio na knjigu “Seksualnost starih Slovena u srednjem veku” o Rusima, Bugarima i Srbima, u kojoj se navodi da muškarac i žena nisu mogli da imaju seksualne odnose u braku oko 70 dana u godini.

“Žene nisu smele da plešu, to je bilo strogo zabranjeno. Homoseksulanost se stvaljala u isti član zakona kao i seks sa životinjama. Homoseksualnost se na ovim prostorima kažnjavala smrću”, naveo je Miletić.

Kako je rekao, i sada je rasprostranjeno mišljenje da je homoseksualnost hir koji je došao sa Zapada.

– Kada su Turci vladali Srbijom govorilo se da je to turski greh. Čočeci su bili trans osobe u to vreme u Beogradu. Postoje istorijski zapisi da je jedan Turčin ubio drugog jer mu je preuzeo čočeka – naveo je Miletić.
Prema njegovim rečima, “vremenska rupa” u kojoj homoseksualnot nije kažnjavana zakonom bila je između dva Srpska ustanka – od 1804. do 1813. godine.

Dodao je da se u Vojnom zakonu iz 1839. godine seskualni odnos između muškaraca kažnjavao šibanjem, a pošto su muškarci znatno više bili kažnjavani, jedna od kazni je bilo i izbacivanje iz vojske.

Civilni zakon iz 1869, rekao je Miletić, doneo je kaznu u smislu gubitka građanskse časti i zatvor, od šest meseci do četiri godine.

Kako je naveo, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca se 1929. donosi zakon kojim se kažnjava protivprirodni blud i bludna radnja, i tada se kažnjavaju i lezbejke, a zatvorska kazna je išla od sedam dana do pet godina.
Miletić je objasnio da je major Petar Živković prva gej ličnost, iako to nije nikad javno priznao.

– Pritužbe protiv njega podneo je Stepa Stepanović, pa su ga izmestili u Beograd. Nije bio kažnjen, jer je imao dobre odnose sa kraljevskom porodicom. Major Živković postaje premijer, ali menja stranu, pričalo se da je on otvorio Apisu vrata od dvora. Beži u London sa kraljem, i tamo umire – ukazao je Miletić.

Tokom Drugog svetskog rata, rekao je Miletić, Nemcima su u Srbiji bili prioritet Jevreji, Romi, a ne gejevi, ali postoje spisi da je 1942. u Sarajevskoj u Beogradu uhapšen muškarac jer je navodno zaveo nekog mladića.

– Sve što je dobro i loše u regionu ima veze s tim šta je bilo posle Drugog svetskog rata. Društvo je tada bilo vrlo homofobično. Milovan Đilas u svojoj knjizi navodi da je mu je Rifat Burdžević pisao da ima jednog sposobnog mladića ali da voli druge muškarce, i pitao ga šta da radi s njim. Đilas mu je odgovorio da to kvari omladinu. U tom periodu od 1946-1951. bilo je 80 presuda protiv homoseksualaca. Bila su grupna hapšenja, pretuku ih u policiji i ujutru ih puste, pa se objavi na naslovnoj strani novina – ispričao je Miletić.

Kako je dodao, 1951. donet je Krivični zakonik u kome je kazna bila dve godine zatvora, ali 1959. smanjuju na godinu dana, “i od tada je manje interesovanje za kažnjavanje LGBT osoba”.

Miletić je potom rekao da je Komunistička partija do 1976. tri puta tražila od svih republika i pokrajina da kažnjavanje izbriše iz Zakonika, što su na kraju učinile Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Vojvodina, ali nisu Kosovo, Srbija, BiH i Makedonija.

Što se tiče osamdesetih godina, Miletić je naveo da u Beogradu počinju skupljanja i žurke po stanovima, i da policiju nije toliko zanimalo šta rade LGBT osobe, te da su “kupili” ljude po parkovima i žurkama i držali ih u pritvoru tokom noći da bi njima kasnije manipulisali.

– U Sloveniji se 1984. osniva “Magnus”, koji 1987. prave LGBT festival. Oni šalju pismo Lepoj Mlađenović i mi pravimo “Arkadiju” u Beogradu. Okupljanje LGBT osoba je bilo zabranjeno 1991-1994. godine kada se iz Krivičnog zakonika briše kažnjavanje – istakao je Miletić.

Potom je ispričao da je padom Slobodana Miloševića LGBT zajednica mislila da može da napravi prvu Paradu ponosa, pa su to učinili 2000. godine, što se ispostavilo kao velika greška.

– Policija se nije snašla, sa svih strana smo pogrešili. Fašisti došli da ubijaju u Beogradu posle Hrvatske, Bosne i Kosova. Od osam žena koje su pretučene, njih sedam nisu bile lezbejke – rekao je Miletić

Podsetio je da 2003. i 2004. nije bilo Prajdova, kao i da je 2009. godine donet Zakon o zabrani diskiminacije.

– Parada ponosa je organizovana 2010. godine. Niko od nas nije povređen, ali jesu policajci. Nas su razvozili maricama. Zbog nereda je Prajd zabranjen 2011. godine. To je bila politička odluka sa vrha. Mi smo izašli na ulice i napravili fleš mob – naveo je Miletić.

Podsetio da je 2013. organizovan Ponoćni prajd, a da je naredne godine održana Parada ponosa.

– Od 2019. počinje nova faza, mi smo danas vidljivi, mediji pišu o nama. Radi se na zakonu o istopolnim partnerstvima. Ružne stvari mogu i ovde da se dese, poput onoga što se dešava u Mađarskoj i Poljskoj. Imamo premijerku koja je lezbejka. Ona bi mogla mnogo više da uradi za LGBT+ zajednicu, ali je pitanje koliko je do nje, jer je činjenica je da sve zavisi od Aleksandra Vučića – rekao je Goran Miletić, dodajući da će zakon o istopolnim zajednicama sigurno biti usvojen.

(Danas, foto: Medija centar Beograd)