Advokatica Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milena Vasić ocenila je da je osnovni problem u polemikama oko usvajanja zakona o istopolnim zajednicama činjenica pre svega tradicionalnoj porodici potrebna određena rekonstrukcija.
“To je gorka pilula koju društvo odbija da proguta i prihvati”, kazala je Milena Vasić u Fejsbuk emisiji Univerzitetskog odjeka “Dok nas zakon ne rastavi”.
“Naša porodica je ustrojena po principu: ona da rađa – on da brani, gde se striktno znaju postavljene rodne uloge iz kojih se teško istupa. Kada kažemo da će priznavanje nečijih prava ugroziti tradicionalnu porodicu, treba da se zapitamo šta ona predstavlja i koliko je dobrog ili lošeg učinila u ovom društvu”, navela je Milena Vasić.
Dodala je da priznavanje nekome činjenice da postoji ne može da ugrozi nikoga drugog i dodala da bi zakon o istopolnim zajednicama legalizovao već postojeće stanje i rešio “ogromnu pravnu prazninu” koja postoji.
Ona je istakla da je, pored donošenja novog zakona, neophodno obezbediti da se poštuju i postojeći zakoni.
“Mi imamo Zakon o zabrani diskriminacije, imamo Ustav, imamo Krivični zakonik, ali nemamo sprovođenje zakona. Mi nemamo poštovanje prava žrtava pred sudom i drugim pravosudnim institucijama, nemamo zaštitu koju nam garantuje zakon sproveden u praksi”, navela je Milena Vasić.
Direktor za Evropu organizacije Branioci ljudskih prava (Civil Rights Defenders) Goran Miletić rekao je da je cela logika donošenja zakona o istopolnim zajednicama da se regulišu sve situacije do kojih može da se dođe u praksi.
Prema njegovim rečima, to je i ideja koju je imao Evropski sud za ljudska prava kada je zahtevao od država članica da definišu pravni položaj ovih zajednica.
“Tu se javlja ceo spektar problema počevši od zajedničke imovine, zatim problem zdravstvene zaštite i penzionog osiguranja, kao i problem posete bolnicama ili zatvorima. Ovim zakonom će biti omogućeno da dve osobe istog pola ostvaruju sva prava kao bilo koji drugi heterosekusualni par”, rekao je Miletić.
Prema njegovim rečima, za sprovođenje tog zakona bitna je sinergija preventivnih, represivnih i edukativnih metoda, jer su sve one podjednako važne.
Miletić je rekao da istraživanja pokazuju da građani Srbije prepoznaju da postoje objektivni problemi i da sada postoji mnogo veća podrška istopolnim zajednicama.
S druge strane, dodao je on, usvajanje zakona u delu javnosti se plasira kao “katastrofa”.
“Ako se tako nastavi, i na dan kada počne primena tog zakona ništa se bitno neće promeniti u Srbiji, te će jedna grupa ljudi i dalje ostati nevidljiva, diskriminisana i izložena nasilju”, kazao je Miletić.
Docentkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov kazala je da bi donošenje zakona o istopolnim zajednicama bila jasna poruka da nema mesta diskriminaciji i da svi građani treba da imaju jednaka prava.
Ona je kritikovala medijsko izveštavanje i ocenila da se većina medija više bavi senzacijama i raspravama između različitih dominantnih mišljenja, a trebalo bi da odigraju značajnu ulogu u tom približavanju.
“Empatija u medijima uglavnom nije na dnevnom redu jer to ne prodaje priču”, ocenila je Smiljana Milinkov.
(Autonomija)