U američkoj politici političari jedni druge oprezno optužuju za tzv. pork barrel politiku. Reći nekom političaru da mu je politika svodiva na pork barrel (komad svinjetine) , predstavlja priličnu uvredu.

Dokazati nečiju pork barrel politiku gotovo da predstavlja kraj političke karijere tog političara. Šta predstavlja ova optužba i zbog čega je toliko štetna za političare?

Pork barrel je termin koji je, prema nekim izvorima, preuzet iz prakse američkih robovlasnika. Ropski, poput bilo kog drugog neplaćenog rada, nikada nije mogao da ispuni uslove efikasnosti i zalaganja na radu. Jedan od načina da robovi svoj težak fizički rad obavljaju uz trud, bila je primena nadzora i kažnjavanja. Strah je, u takvim okolnostima, mogao da predstavlja motiv za trud. Ipak, bolje od kazne, kako su i robovlasnici shvatili, funkcionisale su nagrade. Obećavajući najvrednijim robovima burence usoljene svinjetine, što je bila retko dostupna “kvalitetnija” hrana za robove, robovi su se takmičili među sobom i zapravo svi trudili više. Ta praksa je između ostalog postala uvredljiva metafora za one političare koji u današnje vreme u zamenu za podršku na izborima svojim glasačima obećavaju rešavanje pojedinih infrastrukturnih problema ili bilo kakvu materijalnu koristi iz zajedničke kase, budžeta.

Na domaćem terenu, u Srbiji, celokupna politika je već decenijama svodiva upravo na ovu robovlasničku praksu. Dobri robovi dobiće nagrade, priznanja, ugled, sve što požele a neposlušni će biti surovo kažnjavani, makar i samo za primer. Od, u vreme SFRJ zaostalih sela – jer su bila četnička, pa do današnjeg doba gde je pitanje da li su “naši” na vlasti pitanje opstanka.

Poslednji ilustrativni primer ove politike ponovo smo videli u Jagodini, čiji verovatno doživotni gradonačelnik, notorni Palma, svojim građanima na ruke deli novac po sopstvenoj proceni i odluci. Internet su preplavile fotografije ljudi koji su u podužem redu po tropskom danu čekali ispred Palmine kancelarije na tu milostinju. Ne treba ih kriviti. Pred nama je septembar, posle januara verovatno jedan od najdužih meseci u Srbiji. Očekuje nas još jedna školska godina u državi besplatnog obrazovanja koje sve više košta. Mnogi roditelji se, uz sve druge tekuće troškove, ponovo nalaze pred problemom elementarnog opremanja đaka za novi razred.

Osim toga, a kako smo čuli i iz priča građana Jagodine, mnogima je novac potreban za lekove. Lekove koji su najverovatnije deo prepisane terapije, dakle neophodni za kontrolu određenog zdravstvenog stanja i to građanima koji imaju, poput obrazovanja, besplatnu zdravstvenu zaštitu.

Čuli smo i da su mnogi nezaposleni ili da sa svojim primanjima ne uspevaju da sastave kraj s krajem. Tri ili pet hiljada dinara, u takvim situacijama i okolnostima, znači upravo tu dopunu više nego skromnih kućnih budžeta (ne samo) građana Jagodine.

I ovaj put Palmina milostinja privukla je medijsku pažnju, nema sumnje da sve to jeste osmišljeno i izvršeno kao marketinški poduhvat. Problem je u tome što se radi o uspešnom marketinškom poduhvatu. Ciljna grupa je precizno definisana i sa njom je odlično iskomunicirano. Imamo siromašne, ili ljude u nedaći, i imamo spasioca – vlastodršca koji razume običan svet i probleme puka i koji od rane zore do kasnih popodnevnih sati pomaže svima pojedinačno. Zašto ne bi bio heroj tog malog čoveka?

Jednostavno, zato što je upravo među najodgovornijima za situaciju i stanje u kom se nalazi taj mali čovek. Niko drugi nego Palma i svi ostali političari kojima je pork barrel jedina politika. Samo je delimično tačno to da je najlakše manipulisati onim lošije obrazovanim i slabije informisanima. Istina je da će takvi lakše poverovati u dobre namere raznih Palmi. Najlakše se, ipak, manipuliše robovima. Potpuno obespravljenim i svesno osiromašenim ljudima svedenim na alat za rad čiji životi vrede dok mogu da rade, ili, u ovom slučaju, glasaju.

Ipak, uteha je da i u Srbiji i van nje, postoje oni koji su protiv robovlasništva i koji ispadaju iz ciljne grupe robovlasnika, jer se neće međusobno gložiti oko burenceta svinjetine. Postoji tradicija slobodarstva, čak i u ovoj nesrećnoj zemlji. Ne treba gubiti sumnju u to da se ponovo odustajanje od lustracije neće tako lako reprizirati.

Autorka je menadžerka za komunikacije Centra za antiautoritarne studije – CAAS

(Danas)