Opozicija i Aleksandar Vučić odmerili su snage prebrojavanjem. U subotu, 13. aprila, održan je skup opozicije, a onda samo šest dana kasnije, 19. aprila, održan je miting “Budućnost Srbije”.

Ova dva događaja stavila su tačku na ciklus paralelnih protesta nezadovoljnih građana i mitinga Aleksandra Vučić.

Demonstracija moći

Ni u jednom demokratskom društvu vlast ne organizuje mitinge ukoliko nije u jeku izborna kampanja. Aleksandar Vučić je organizovanjem kampanje „Budućnost Srbije“ ušao u vaninstitucionalnu borbu i odmeravanje snaga sa opozicijom, što je potpuno apsurdno. Tu nije kraj problemu. Način na koji su organizovani mitinzi Aleksandra Vučića poraz su svih moralnih i demokratskih principa. Primoravanje ucenjenih, uplašenih i izmanipulisanih građana da dođu na mitinge je ništa drugo no poraz jedne države i jednog naroda. Sve ovo Vučić je uradio sa jednim ciljem, a to je da prebrojavanjem pokaže da on ima suštinsku podršku građana Srbije i da time utemelji svoju moć. Kao što ni izbori 2017. godine nisu bili fer i pošteni, tako nije ni ovo prebrojavanje na ulicama Beograda. Osim toga, za realizaciju kampanje “Budućnost Srbije” potrebna su ogromna finansijska sredstva. Bez obzira što vlast ne daje odgovor na pitanja odakle se crpi sav taj novac, jasno da je to novac opljačkan od građana Srbije.

Vučić je ovom kampanjom uspeo da homogenizuje svoje biračko telo i pokazao da je njegova moć mobilisanja građana zaista velika.

Novi zahtevi i nov početak

Dok kampanja Aleksandra Vučića nema ni jedno zdravorazumsko objašnjenje, protesti “1 od 5 miliona” su potpuno legitimni. Legitimitet protestima daje to što je predsednik Srbije uzurpirao sve institucije i to što svakodnevno krši svoja ustavna ovlašćenja, te su ulice postale jedini način suprostavljanja njegovom režimu.

Zahtevi protesta “1 od 5 miliona” nisu ispunjeni, svi protesti proteklih meseci nisu imali nikakve rezultate, osim novih i realnih zahteva.

Ovih nekoliko meseci bez ideja i realnih zahteva bi mogli negativno da se odraze na borbu protiv režima Aleksandra Vučića u budućnosti. Dok su neki opozicioni lideri najavljivali tzv. dan “D” 13. aprila, drugi su obećavali miran protest, kakav je na kraju i bio. Veliki broj građana se nije pojavio na tom skupu u strahu od incidenata, neki su očekivali zaista dan “D” pa su kućama otišli razočarani i naravno postoje oni koji su sasvim zadovoljni kako se završio protest 13. aprila. Tog dana se zaista okupio veliki broj građana, ali greška je bila to što se u nedeljama pre 13. aprila stvorila amosfera kao da će te subote doći do nekih velikih promena, do kojih naravno nije došlo. Opozicija je tog dana konačno postavila realne zahteve, one koje je trebalo da postavi na samom početku. Zahtevi za definisanje fer i poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i izbor tehničkog i uređivačkog tima Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine su svakako mnogo realniji od zahteva za podnošenje ostavki. Kako zahtevi podrazumevaju i izmene zakona, neophodno je da se diskusija o svemu tome obavlja u parlamentu. Za sada je potpuno nejasno da li i kako se planira ispunjenje tih zahteva. Ukoliko vlast ne pristane na ispunjenje novih zahteva, lideri opozicije najavili su da će pozvati građane na sve nenasilne oblike građanske neposlušnosti. Nedelju dana kasnije zahtevi nisu ispunjeni, a juče 20. aprila ipak je održana samo još jedna šetnja.

Lekcija

Aleksandar Vučić je odmeravanjem snaga sa opozicijom pokazao je da je spreman na sve kako bi zadržao moć. Svaki postupak koji predsednik čini kako bi zadržao moć kosi se sa svim principima na kojima počiva jedno normalno, demokratsko društvo. Tim postupcima on iznova daje nove povode za nastavljanje potesta. S druge strane, bez obzira na to što protesti suštinski nisu doneli nikakve rezultate do sada, oni su zaista imali veliki značaj i atmosfera na političkoj sceni u Srbiji je sada znatno drugačija. Protesti su u jednom momentu krenuli nizlaznom putanjom zbog nepromišljenih postupaka opozicije. Rezultat toga je da je veliki broj građana odustao od borbe protiv uzurpatora, ali njihovo nezadovoljstvo i želja za promenama i dalje postoji.

Za koga će lekcija iz ovog ciklusa biti vlasti vredna, ostaje nam da vidimo.

(autor je prvi govornik student na prvom građanskom protestu u Novom Sadu)