Pokrajinski poslanik i funkcioner Srpskog pokreta obnove Milan Đukić izjavio je da je Srbija propustila veliku šansu odlaganjem kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, ali i da su u vojvođanskoj administraciji svesni da je proces evrointegracija ugrožen zbog pogrešne državne politike sadržanoj u sintagmi „i Kosovo i EU“. Đukić, međutim, ne deli stav predstavnika Liberalno-demokartske partije, sa kojom je SPO u pokretu Preokret, da bi tim povodom vojvođanske institucije morale i jasno da se odrede.
– Vojvođanska administracija mogla bi tek sa žaljenjem da konstatuje da je Srbija, pa i u njoj Vojvodina, propustila veliku šansu. Uveren sam, međutim, da je to ljudima iz vojvođanske administracije vrlo jasno. Naravno da bi u političkom smislu bilo dobro da se svako ko je nosilac određene funkcije izjasni o tome u kom pravcu ova zemlja treba da ide. Ali, verujem da se pokrajinski premijer Bojan Pajtić u tom pogledu već izjasnio u izjavi da politiku srednjeg prsta treba zameniti politikom prst na čelo. Ta izjava jeste u kontekstu promene politike. Bar sam je ja tako razumeo – ocenio je Đukić u intervjuu za Autnomija.info.
On napominje i da Preokret ima jasnu platformu, koja se zasniva na kampanji na nacionalnom nivou usmerenu ka promeni „prevaziđene i gubitničke politike“, zbog koje, kako je naveo, posebno gubi Vojvodina.
– Vojvodina je po mnogim parametrima najevropskiji deo Srbije, ona kao evropska regija i mulltikulturalna i multikonfesionalna upravo baštini vrednosti na kojima počiva EU. Zbog toga odlaganjem procesa evrointegracija, odnosno kandidature, Vojvodina i najviše gubi na tom planu. Međutim, gubi i na ekonomskom planu jer status kandidata otvara mogućnost apliciranja kod određenih evropskih fondova, što bi bilo veoma značajno za vojvođansku privredu. Vojvodina je danas, nažalost, pala na nivo nerazvijenog regiona – ukazuje Đukić.

Vojvodina se u javnosti predstavlja kao najevropskiji deo Srbije, pa i vi tako procenjujete, ali se ipak taj imidž ne preslikava na realani uticaj APV na državnu politiku?
Tačno je da su institucije pokrajine zaista krčile put Srbiji ka evropskim integracijama, ulaskom u Skupštinu evropskih regija, ali i intenzivnom saradnjom sa brojnim evropskim regijama. To je mnogo značilo za imidž Srbije. I svakako je potrebno da u tom smislu i sada iz Vojvodine odu jasni siganli kakvo je opredeljenje. Ali, državna politika vodi se u ustavom određenim institucijama i nadam se da će ona tamo biti i promenjena. Takođe se nadam i da će za tu promenu državne politike postojati vrlo jasna podrška i iz vojvođanskih institucija. Međutim, ovo nije pitanje uticaja Vojvodine, već, pre svega, političke procene, koja može da bude vezana i za dolazeće izbore, ili pak za stvarna uverenja. I u jednom i u drugom slučaju je pogrešno insistiranje na pogrešnoj politici, jer to vodi samo pravljenju nove greške.

Mislite li da bi poruke najviših zvaničnika koje se zasnivaju upravo na insistiranju na dosadašnjoj politici moglo uticati na ranije izbore, s obzirom da se svi koalicioni partneri ne slažu s tim, među kojima je i SPO, ali i SVM?
SPO ima jasnu politiku koja je programom formulisna, a taj program ugrađen je i u platformu Preokreta. Mi smo i deo koalicije Za evropsku Srbiju, ali naša intencija i u toj kaoliciji i u okviru Preokreta jeste da vladajuća koalicija promeni tu politiku ne bi li Srbiji otvorila vrata evropskih integracija. Nadamo da će se to desiti, ali ipak ne možemo da budemo preterani optimisti da će se do marta učiniti važan pomak koji bi nam obezbedio status kandidata, s obzirom na poruke koje se mogu čuti od drugih predstavnika koalicije. Ipak nećemo izazivati nestabilnost, jer želimo da verujemo da postoje kapaciteti da se ta politika promeni. Ako je nekom lakše, ne mora ni da najavljuje da je politiku promenio, već to može da uradi konkretnim aktima poštujući ono što su bili od ranije poznati uslovi koji su iz EU došli, a tu svakako nije priznavanje nezavisnosti Kosova. Kalkulacije drugih političkih organizacija kad bi trebalo da budu izbori je stvar njihove procene. Mi verujemo da dok god postoji šansa da se politika promeni i da se sporazumi koji su postignuti i primene, odnosno da Srbija dobije kandidaturu u martu, da se za to vredi boriti i ostajemo deo koalicije.

Znači li to da SPO neće uskraćivati podršku vladi, iako vaši koalicioni partneri tvrde da se politika „i Kosovo i EU“ neće menjati, pa čak i sugerišu da se ni u martu ne možemo nadati pozitivnom odgovoru iz Brisela?
Ne ulazim u to da li je trenutno politički isplativije da se pokazuje tvrd stav prema EU, ili je bolje da se uđe u iskreno i realno sagledavanje problema. Međutim, kao građanin Srbije verujem da su u Vladi Srbije posvećeni donošenju akata kako bi se primenili sporazumi koji su potpisani, kao i to da su opredeljeni za nastavak dijaloga sa Prištinom. Nadam se da će u određenom momentu doći i do rešenje vezanih za regionalno predstavljanje kosovskih vlasti.

Mislite li da bi budžet mogao biti test za vladajuću kaoliciju?
SPO sigurno neće na tom pitanju rušiti Vladu Srbije. A mislim da je važno za Vojvodinu što je postignut dogovor između premijera Mirka Cvetkovića i predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića, i da će biti ispoštovan ustavni minimum za vojvođanski budžet.

Kako to da su politički dogovori važniji od važećih propisa? I kako gledate na to što će budžet APV ipak biti manji u 2012. godini?
SPO odavno insistira na tome da se zakonski reši pitanje finansiranja APV. Lično sam javno još pre godinu dana pozvao Vladu Vojvodine da kreira predlog tog zakona, koji bi potom Skupština Vojvodine kroz zakonodavnu inicijativu uputila republičkom parlamentu. I mislim da ne postoji ni jedan razlog da Vlada Vojvodine takvu inicijativu ne pokrene, jer kao predstavnici institucija APV treba da kažemo kako vidimo finansiranje pokrajine. Dok se to ne desi, to će se rešavati političkim dogovorim i zavisiće od dobre volje, ili političke moći. Donošenjem zakona preciziralo bi se šta autnomija Vojvodine po ovom Ustavu znači, bez obzira kakav je politički sastav skupštine i vlade APV. Ovako, sve se svodi na različite političke interpretacije ustavnog teksta.

Svetlana Ratkov