Mnogi od nas nisu bili rođeni ili su bili bebe u trenutku kada je ubijen Zoran Đinđić. Njegova smrt bila je posebna tragedija, jer je kao prvi demokratski premijer Srbije ubijen od strane mafije ispred zgrade Vlade Srbije. Kao njegovo nasleđe vidimo borbu za demokratsku, funkcionalnu i uređenu državu – ističu za Danas studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu.

Kako kažu, „Zoran Đinđić je bio pragmatičan u svojoj borbi i nije se skrivao iza velikih reči i ideologija“.

Danas je razgovarao sa studentima o tome šta za njih znači političko nasleđe i nikada osvetljena politička pozadina njegovog ubistva, s obzirom na to da je prošlo pune 23 godine od brutalnog streljanja na stepenicama Vlade Srbije.

„Bio je spreman da preuzme odgovornost za nepopularne poteze koji su bili neizbežni. Bio je čovek sa vizijom i za tu viziju se borio godinama, šetajući sa studentima 1996. godine, kao gradonačelnik Beograda i naposletku kao premijer Srbije. Ono što je za poštovanje, nevezano za to da li se neko slaže sa njegovim idejama ili ne, jeste to što se za ideje u koje je verovao, a to su bile ekonomska i društvena reforma i modernizacija, borio do kraja i na kraju tragično izgubio život zbog njih“, objašnjavaju svoj stav.

Njegova smrt pokrenula je mračnu spiralu političkih dešavanja u kojima je nadmetanje idejama zamenjeno populizmom i lažima, a u kojima je nasilje polako postajalo opravdan način političke borbe, dodaju.

„Najtragičnije je to što premijer koji je imao mandat od građana za reforme nikad nije uspeo da ih sprovede do kraja, zbog mučkog ubistva od strane organizovane kriminalne grupe sa kojom je pokušao da se obračuna, te danas, umesto da ocenjujemo njegov rad i delo, možemo samo da nagađamo kako bi Srbija izgledala na kraju njegovog mandata“, zaključuju studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu.

„Šta bi Zoran rekao?“

Mila Pajić, studentkinja u egzilu, koju je režim Aleksandra Vučića optužbama da je htela da sruši Ustavni poredak proterao iz države, u kratkoj izjavi za Danas, a u ostvrtu na godišnjicu od atentata na premijera Zorana Đinđića, kaže: „Sve ukupno sam devet dana živela u demokratskoj Srbiji, ili makar jedinom pravom pokušaju da ona to postane. Pre 23 godine nije izvršen samo atentat na premijera, izvršen je atentat na poslednju šansu slobodne i zdrave Srbije, na onu kojom bih se na sav glas ponosila. Doduše, Zoran bi verovatno danas rekao da nije bila poslednja, da smo dobili još jednu šansu i to sad. Bolje bi nam bilo da je iskoristimo“.

(Danas, foto: Rade Kovač)