Mila Pajić, studentkinja grupe STAV u egzilu i jedna od 12 aktivista koje je Aleksandar Vučić abolirao od krivičnog gonjenja poslednjeg dana na funkciji predsednika Srbije, kaže da ovaj čin dokazuje da je čitav postupak koji se vodi protiv njih od samog početka bio politički instruiran. Mišljenja je da je cilj abolicije, osim sticanja političkih poena, oslobađanje stvarnih kriminalaca i na kraju izjednačavanje aktivista sa njima.

Pajić je, u uključenju u program N1 televizije, rekla da niko od aktivista koji su u egzilu, među kojima je i ona, nije želeo da bude godinu i po van Srbije, kao i da niko nije želeo da potom, kako kaže, odlukom jednog čoveka (Aleksandra Vučića) i njegovom pukom samovoljom bude aboliran od izmišljenog krivičnog gonjenja koje im je stavljeno na teret.

„Nakon što se to (abolicija) desilo, to implicira sada da nam je vraćena sloboda koja nam je od početka i pripadala, tačnije da nakon što stigne potvrda o obustavi postupka, da mi, po prelasku granice, nećemo završiti u pritvoru, samim tim možemo da se vratimo u svoju zemlju, i ja ću prvu priliku iskoristiti da to i uradim“, navela je ona.

Ističe da abolicija dokazuje da je čitav postupak koji se vodi protiv njih od samog početka politički instruiran.

„Ja to tako zamišljam: da je postojala jedna grupa ljudi koja je sedela u jednoj sobi, i u martu 2023. godine su rekli: ‘Ovi aktivisti nam smetaju, hajde da ih sada strpamo u pritvor, u zatvor, u egzil, samo da ih se rešimo, da ne budu na ulici‘. I onda su zloupotrebili institucije Srbije koje su zarobljene, i to su i sproveli u delo. Onda smo mi godinu i po dana bili u pritvoru, u egzilu, i nakon toga je isto tako jedna grupa ljudi sela i pomislila: ‘dobro, nalazimo se u predizbornoj kampanji, šta je ono što možemo da uradimo da dobijemo još nekoliko sitnih političkih poena, što u državi, što van države, jer sada ćemo moći da kažemo da nemamo aktiviste u egzilu, nemamo aktiviste u pritvoru, da smo činom milosrđa i velikodušnosti njih spasili od krivičnog gonjenja koje smo mi sami i izmislili“, navela je ona.

Stoga je stava da je država u njihovom slučaju zloupotrebila moć koju ima.

„Svaka država ima moć da upravlja životima građana i pitanje je da li će tu moć da upotrebi, ili će da je zloupotrebi. U našem slučaju je država tu moć zloupotrebila, i našim životima, evo već godinu i po dana, upravlja. I to je ključni razlog mog besa, što ja kao građanka Srbije ne mogu da odlučujem u svoje ime, nego je država čija sam građanka odlučila da odlučuje u moje ime“, navela je Pajić.

Motivi koje ona vidi u ovom činu sada već bivšeg predsednika Srbije je, pre svega, sticanje političkih poena, te da tu nema nikakvog milosrđa, kako se predstavlja.

„Sa druge strane se radi o tome da se u jednom paketu se dobiju politički poeni kroz aboliciju grupe aktivista, i s druge strane da se stvarni kriminalci puste na ulice i da se onda, na kraju, aktivisti izjednače sa kriminalcima i da ponovo pokušaju da dokažu isto ono što su fabrikovali u martu 2025, a to je da su aktivisti kriminalci. A jedino što smo mi „uradili“ jeste da smo se borili protiv autoritarne vlasti, i ja verujem da oni to doživljavaju kao čin koji treba da spreče, da bi na toj istoj vlasti i ostali“, navela je sagovornica N1.

O aktivistima koji su bili u pritvoru

Govoreći o životu u egzilu, s obzirom da se nije vratila iz inostranstva nakon što je u Srbiji pokrenut postupak protiv nje i još jedanaest aktivista, istakla je da su svi pretrpeli posledice, ali da su one potpuno različite, te da oseća grižu savesti što sa onima koji su u zemlji ostali i zbog toga bili u pritvorima, nije podelila taj teret.

„Svima nam je bila oduzeta sloboda, samo je pitanje kakva vrsta slobode. Nama koji smo bili u egzilu je bila oduzeta sloboda izbora da se vratimo kući, da putujemo, jer nismo imali dokumenta. Njima šestoro u Srbiji je bila oduzeta fizička sloboda. I činjenica da su legali svako veče u krevet u kom su ih svako veče iznova i iznova jele stenice, da je jedini način bio da izađu iz tog pritvora da neko ne jede i ne pije nekoliko dana, i da su imali sat vremena da hodaju u krug u pritvorskoj jedinici, ne može da se poredi ni sa jednom drugom štetom, ni sa jednom drugom posledicom. Tako da mislim da je neuporediva šteta koju su preživeli oni koji su bili u Srbiji. I da, žao mi je, i svaki tračak moje slobode, fizičke, me podseća na to, pogotovo u periodu dok su oni bili u pritvoru, da neko tu fizičku slobodu nema“, navela je Mila Pajić.

(N1, foto: Autonomija)