“Najbolja garancija za finsku bezbednost u ovom trenutku jeste ulazak u NATO”, rekao je Miko Karna (Mikko), član finskog parlamenta (Parlamentarna grupa Stranke centra) za Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.

U momentu kada se čini da se Finska sprema za istorijsku odluku – da podnese kandidaturu za članstvo u NATO-u, Karna podseća: “Oduvek sam govorio da je najveća greška u našoj bliskoj političkoj istoriji to što nismo aplicirali za članstvo u NATO odmah nakon raspada Sovjetskog Saveza. Predugo stojimo nogom između i sada moramo da biramo na koju stranu ćemo ići, a mi smo izabrali Zapad”.

„Gledamo Rusiju kako svaki dan čini ratne zločine u Ukrajini. Imamo 1300 kilometara zajedničke granice sa nacijom koju vode ratni zločinci i serijski lažovi. Ovo je potpuno nova realnost. Imamo komšiju kome ne možemo da verujemo.”

“Putin je rekao da ne pokušava da obnovi Rusko carstvo. Ali kada Putin kaže da neće nešto da uradi, moramo da znamo da upravo to pokušava da uradi”, ocenjuje finski parlamentarac u intervjuu za RSE.

RSE: S druge strane, Rusija je zapretila da će biti posledica po Finsku ukoliko uđete u NATO. Šta mislite kakve bi to posledice mogle biti i da li je Finska spremna za njih, posebno s obzirom na tu zajedničku granicu dugu 1300 km?

Karna: Naravno, možemo očekivati bilo šta, ali mislim da je hibridna operacija najverovatnija, kao što su to učinili 2015. ili nešto poput onog kada je Rusija počela da preplavljuje naše najsevernije granične punktove tražiocima azila u Finskoj i naravno, opcija je informacioni rat. Videćemo. Sve je moguće.

RSE: Uključujući i direktnu agresiju?

Karna: Ne verujem u to. Naročito sada kada je Rusija vezana za Ukrajinu i pošto je izgubila toliko vojnika, uključujući i one stacionirane u blizini finske granice – murmanska motorna brigada je potpuno uništena, a samo tri osobe su preživele. Tako da mislim da u ovom trenutku nemaju moć za to, ali hibridna operacija i informacioni rat, to je nešto što ćemo videti.

‘Državu treba braniti oružjem’

RSE: Vi imate i čin kapetana u finskoj vojsci. Koliko je ona dobra?

Karna: Spremni smo da branimo svoju zemlju svakog dana. Preko 70 odsto Finaca smatra da državu treba braniti oružjem, spremni su da se bore i daju život za nju ako treba. To je najvažnije. Imamo dobru regrutaciju i naravno, ako je potrebno, spremni smo i za veoma, veoma dug gerilski rat. Tako da će za svakog osvajača koji pokuša da izvrši invaziju na Finsku to biti veoma teško. Imamo efikasnu vojsku, a takođe i efikasne vazdušne snage i mornaricu. Zadržali smo status nesvrstane zemlje, ali smo razvili naše odbrambene snage koje su veoma, veoma jake.

RSE: Generalni sekretar NATO-a Stoltenberg tvrdio da bi, ukoliko Finska zaista aplicira, proces prijema bio veoma brz. Dakle, moguće je da bi Finska mogla da postane članica NATO-a do kraja godine?

Karna: To je moguće. Mi smo dobri za NATO. Ipak, to naravno zavisi i od zemalja članica – sve one moraju reći “da”. Bili smo pomalo zabrinuti zbog onoga što se dogodilo u Mađarskoj i njihovog stava u vezi sa našom kandidaturom za članstvo. U svakom slučaju mislim da je moguće – neće se desiti za dve nedelje, ali može za nekoliko meseci. Nadam se da ćemo uskoro aplicirati, kao i da će sve zemlje članice prihvatiti Finsku i razumeti šta se promenilo u svetu nakon ruske invazije.

RSE: Da li će ukoliko postane članica Severnoatlantske alijanse, Finska podržati NATO aspiracije Ukrajine i Gruzije?

Karna: Naravno da hoće. Možete računati na to. Finska je umnogome pomogla Ukrajini u ovom ratu, što se nikada ranije nije dogodilo – dva puta smo isporučili oružje toj zemlji. Finska je pokušavala da zadrži neutralnost i nesvrstanost, ali mi smo u ovom ratu jasno rekli da smo na ukrajinskoj strani i poslali smo im oružje i humanitarnu pomoć.

RSE: Baltičke zemlje su presekle energetsku zavisnost od Rusije. Da li očekujete da će Finska to slediti?

Karna: U ovom trenutku u Helsinkiju istovaruju ruski ugalj u luci. Odgovorni terminal je izjavio da će prestati da kupuje ugalj iz Rusije, ali to i dalje rade. Mi smo još uvek energetski zavisni od Rusije. Što brže možemo da prekinemo te veze, to bolje.

Invazija na Ukrajinu i Zimski rat u Finskoj

RSE: Mnogi upoređuju rat u Ukrajini sa čuvenim Zimskim ratom u Finskoj – vidite li sličnosti?

Karna: Mnogo je sličnosti. Ukrajina je veća država od Finske, ali su obe manje nacije u poređenju sa Rusijom. Obe države su zatražile vojnu međunarodnu pomoć. Finska je dobila veliku pažnju u Zimskom ratu, ali malo efektivne vojne pomoći. Takođe, niko u početku nije verovao da Finska može preživeti sovjetsku invaziju, kao što niko nije verovao da Ukrajina može da se odbrani od Rusije. Ali jesu.

RSE: Može li se očekivati isti ishod?

Karna: Napad na Finsku je trajao 105 dana. Mi to zovemo 105 dana slave, a onda smo bili primorani da pregovaramo o miru sa Sovjetskim Savezom, nakon čega smo izgubili deo teritorije. Što se tiče Ukrajine, nadam se da će postići nešto mirovnim pregovorima, ali to će biti stvarno, stvarno teško. Rusija zahteva mnogo stvari koje su za Ukrajinu neprihvatljive. Morate težiti miru, naravno, ali mislim da je Ukrajina pokazala da ne mora da se preda bezuslovno i da ima moć da pregovara, dok je Rusija trenutno u lošoj poziciji.

(Vazha Tavberidze, Slobodna Evropa / Foto: Facebook)