Sada je najgori trenutak za štrajk prosvetnih radnika jer je deci u školama najbitnije da s njima neko razgovara, kaže za 021.rs psihološkinja Jasmina Mihnjak.

Mihnjak komentariše tragičnu pucnjavu u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u kojoj je maloletnik ubio devetoro osoba, među kojima je osmoro dece i radnik obezbeđenja. Povređeno je šestoro đaka i nastavnica.

Sindikati prosvetnih radnika najavljuju štrajkove i proteste. Traže obezbeđenje za sve zaposlene u prosveti, kao i smenu ministra prosvete Branka Ružića zbog načina na koji se poneo nakon tragedije, ali i nereagovanja na zahteve prosvetara u prošlosti.

Psihološkinja i urednica roditeljskog portala „Bebac“ Jasmina Mihnjak kaže da je, iz ličnog ugla, prilično ljute oni koji sada pozivaju na obustave rada.

Smatra da nije vreme za to, a da će vremena i te kako biti.

„Trebalo bi da se cele godine radi na izmeni sistema u školama, da pozivate na promene, ali da za takve stvari postoji racionalan i konkretan plan i predlog. Ne znam da li sam do sada čula neki konkretan plan promena sistema školovanja osim poziva prosvetara da ih država zaštiti ili da im poveća plate. Škola u ovoj situaciji može mnogo toga da uradi i svako ko sebe naziva prosvetnim radnikom će to i da uradi“, kaže Mihnjak.

Ona, kaže, veruje da većina prosvetnih radnika ima sluha i da će danas u školama razgovarati sa decom na temu čina koji je odneo tolike živote.

„Nadam se da će pogledati decu u oči, osmotriti kako se ko oseća, organizovati roditeljski sastanak i pitati roditelje kako se deca ponašaju kod kuće, da li se s njima razgovara i da li je sve u redu. Dakle, ocene nisu presudne i najvažnije, džabe vam sve petice, muzičke škole, nagrade i takmičenja ako to dete nije dobro i mi to ne vidimo. Potrebna je tu veća saradnja između roditelja i škola“, navodi naša sagovornica.

Precizira da škole u praksi ne mogu previše da učine jer su im ruke vezane zbog preopširnog gradiva i administracije, te da nedostaju edukativna predavanja i roditeljski sastanci upravo o ponašanju dece i problemima s kojima se susreću.

„Deca se uglavnom ponašaju drugačije u svojim grupama u odnosu na kod kuće i zato smo mi neretko vrlo subjektivni kad govorimo o našoj deci. Treba svako da pogleda u sebe i da se zapitamo – šta ja mogu da uradim, a kada svako od nas to uradi možemo da se udružimo, stavimo na papir sve što konkretno želimo da menjamo i da se za te promene borimo, ali ne danas“, stava je naša sagovornica.

Dodaje da bi ostavka ministra prosvete bila odgovarajući moralni čin, ali da nažalost neće doneti temeljite izmene kojima će prosvetari biti zadovoljni.

„Tu je još jedno pitanje, a to je školsko obezbeđenje, koje finansiraju roditelji. Izveštavalo se kako je to problem, naplata mala, kako Grad ili škole ne pokrivaju ove troškove jer ne mogu da izdvoje pare – da li će sada razmisliti o tome koliko nam je obezbeđenje u školama bitno? Da li nam je, nakon ovog događaja, možda malo bitnije?“, pita psihološkinja i urednica roditeljskog portala Bebac Jasmina Mihnjak.

(021, foto: Beta/AP)