Neki prijatelji su mi u petak rekli da se kroz nedelju dana nećemo videti ispred Pozorišta. Sergej Trifunović uverio ih je da okupljanje i protest nemaju smisla. Neki su prestali da dolaze pre dve-tri sedmice, zbog Dveri i parola protiv Evrope.

Ako se ovako nastavi, do kraja marta biće nas toliko kao onomad na poslednjem okupljanju „Građanski Novi Sad protiv diktature sistema“. Kad smo zapalili sveće za pokoj demokratije, zajedno s posmatračima bilo nas je tridesetak.

Trifunović kao da je došao u Novi Sad po nalogu onog protiv koga je vikao. Govorio je uličarskim jezikom mržnje, kakav izbegavaju čak i neki naprednjaci. Vučić, Maja Gojković i Nenad Čanak ne zaslužuju osobito poštovanje, ali Novosađani ne idu na proteste da bi ih vređali. Ne šetamo s pištaljkama da bi se jedan prostakluk zamenio drugim. Zahtevamo ostavke, poštene izbore i poštovanje zakona.

Otkud glumcu pravo da ponižava studente koji mirno večeraju u menzi? Trifunović može da smatra idiotom koga hoće. Govornik na Pozorišnom trgu dužan je da poštuje i okupljene i one kojih nema. Punopravni građani Srbije su i oni koji ne idu na proteste, i oni koji baš petkom u 18 vode ljubav, i oni koji sede u čitaonici ili za trpezom.

Svaki glumac ima pravo da ne trpi Vojvodinu. Govornik na Pozorišnom trgu nema pravo da vređa Vojvođane. Ko ne poštuje tuđ zavičaj, lako će se odreći i svojeg. Kome smeta Vojvodina, taj ne mari ni za Srbiju. Kome se priviđaju okupatorski kamioni, mesto mu je u Vulinovom naručju. Ako je sav Pokret slobodnih građana takav kakav mu je predsednik, bolje im je da zatvore dućan. Ono što je Sergej Trifunović larmao u petak, 1. marta, neme veze ni s građanskim duhom ni sa slobodom.

Na protestima u Novom Sadu srećem ljude s kojima se poznajem bar od marta 1991. Nebesa znaju koliko smo se nasmrzavali, našetali, napištali. Neki su me proteklih nedelja upoznali s decom, neki i sa unucima. Nismo se odrekli ideala. Nismo postali uličari. Ne pljujemo i ne psujemo ni u kući ni na ulici, ne bacamo opuške i smeće. Naslušali smo se dobrih i slabijih govornika. Trifunović ne spada u lica koja bih slušao još jednom. Ako Savez za Srbiju ne nudi ništa pametnije i nikog pristojnijeg, tako mu i treba. Tako treba i pristojnim građanima Srbije. Ko ruši zlo s likovima poput Trifunovića, dobiće veće.

Autor je novinar i publicista iz Novog Sada

(Danas)