Najmoćniji političar u Srbiji je dvadesetak godina mlađi od mene. Ipak, dele nas vekovi. Ja potičem iz vremena kad su lekari lečili bolesne ljude za platu, čast i lepu reč. On je iz vremena kad lekari leče ljude da bi ih potomci istih vodili na piće, ljubili i grlili.

Moji roditelji lečeni su i operisani u Somboru, Vrbasu, Novom Sadu i Sremskoj Kamenici. Neke lekare sam video, većinu nisam. Bez obzira na prirodu bolesti, nikad mi nije palo na pamet da zovem lekare u kafić preko puta. I da mi je palo, ne mogu da zamislim lekara koji bi pristao da ode na piće s nepoznatim likom, da se s njim mazi, grli, ljubi i celiva u bijelo lice.

Najmoćniji političar u Srbiji može da zamisli sve to. I ne smeta mu. On i njegovi ministri su iz drugog vremena. U njihovom vremenu na nebu gospodare drugi bogovi. Na zemlji vlada drugačiji moral. Bitange su ugledne ličnosti.

Kad čovek iz drugog vremena pogleda njihove televizije i prelista njihove novine, shvati da tu ne pomaže ni molitva ni kletva, a ponajmanje rad i red. Ne veruju ni u šta. Ne gade se ni onoga što smrdi tvoru. Ne peru ruke. Ne peru ni savesti. Nemaju ih.

Ne zavidim onima koji će, u vreme kad najmoćniji čovek Republike bude u mojim godinama, živeti u Srbiji kojom će vladati Zemunski klan nedoklan. Još manje zavidim njemu, najmoćnijem. Nije toliko mali da ne bi znao s kim sadi tikve.

(Danas)