Ako se neko još uvek pita šta nam je to Đole uradio…
Pa eto, kao što je godinama tim svojim ispričanim pesmama i otpevanim pričama nalazio prečice do naših najdubljih emocija, tako je i ovom svojom fizičkom odsutnošću uspeo da nas, kao čarobnim štapićem, dodirne jednom završnom emocijom – dubokim nedostajanjem.
I kad bi se sad neko baš potrudio da sabere sva ta naša pojedinačna sećanja i osećanja koja lebde ovim prostorima otkad njega više nema među nama (iako je prisutniji nego ikad), videlo bi se koliko za jednim Pesnikom iskreno žali čitava jedna zemlja koja više ne postoji, osim u njegovom opusu.
I eto zašto se ovih dana tuga tako lako rimuje sa – Juga.
Hvala ti, Pesniče.
I laka ti noć.
STUPS: Bestijarijum