Fabrika Kreativnosti i MentalHub kreirali su Mrežu stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja u okviru kampanje u kojoj se ukazuje na štetnosti postojećeg dominantnog narativa koji se o ovoj temi u javnosti gradi.

Urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak kaže da je ovakva mreža bitna iz više razloga. Kako navodi, teme u oblasti mentalnog zdravlja su veoma osetljive i često se ne može dati jednostavan odgovor, čak i kada ga daju stručnjakinje i stručnjaci.

“Zato je važno da se na određene teme pozivaju stručnjaci i to oni koji imaju iskustvo u određenoj oblasti. Jedan psiholog ne može da pokrije sve teme ali može da bude odličan sagovornik na temu u kojoj ima puno iskustva. Lista psihologa pruža mogućnost novinarima da lako i brzo dođu do najadekvatnijih sagovornika na određene teme mentalnog zdravlja”, kaže Jasmina Mihnjak za Autonomiju.

Novinarka An Mari Alves-Ćurčić kaže da je ova mreža dragoceni resurs. Po njenim rečima, od krucijalne važnosti je da se čuje reč struke.

“Samo na taj način možemo menjati stvari na bolje. A o tome koliko je važno da mediji profesionalno i odgovorno izveštavaju o mentalnom zdravlju govore i podaci velikog nacionalnog istraživanja Cov2Soul.rs (2021. godine), koja su pokazala da 700 hiljada punoletnih građana Srbije ima simptome nekih od 12 najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja. Ne zaboravimo da se, uz adekvatnu podršku i pomoć, oni mogu prevazići. Na nama (medijima) je da u tome pomognemo, čineći profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja vidljivijim, a time i dostupnijim”, rekla je An Mari Alves-Ćurčić.

Koliko se psiholozi pojavljuju u medijama, Jasmina Mihnjak kaže da gostuju najčešće kada se nešto desi. Po njenom mišljenju to je pogrešno, jer je važno da se o mentalnom zdravlju priča češće mimo konteksta o kojem često nemamo dovoljno informacija.

“Imali smo puno situacija vršnjačkog nasilja i nasilja u školama. Puno se spekulisalo u medijima, a kolege psiholozi su često bili u situaciji da se od njih traži da se naklone određenoj strani bez dovoljno informacija o tome da li su sve procedure i na koji način sprovedene. Lično sam bila u situaciji da odgovaram na pitanje novinara o tome zašto su trudnice umrle kada su se desila dva smrtna ishoda u kratkom vremenskom periodu. Na to pitanje u tom trenutku ni lekari nisu znali tačan odgovor”, objasnila je Jasmina Mihnjak.

Takođe, ona dodaje, da se u praksi dešava da se po inerciji poziva jedan isti psiholog da priča o različitim tema. Iz tog razloga, kaže ona, ova lista pruža mogućnost da više psihologa i psihološkinja dobije priliku da da svoje mišljenje i to u oblasti u kojoj ima najviše iskustva.

Na osnovu svog iskustva, novinarka An Mari Alves-Ćurčić kaže da je medijska scena kada govorimo o izveštavanju o mentalnom zdravlju poprilično mračna i da se broj medija koji profesionalno i odgovorno izveštavaju o ovoj važnoj i kompleksnoj temi zapravo smanjuje. Kako ona kaže, svedoci smo galopirajućeg trenda tabloidizacije medija, a posledično ove teme koja sve češće završava u rubrikama tzv. crne hornike.

“Neprimeren i krajnje senzacionalistički, klikbejt pristup nažalost samo dodatno produbljuje ukorenjene predrasude i negativne stereotipe o osobama sa problemima mentalnog zdravlja, a o stigmi da i ne govorim. Nedavno je tako na jednom portalu osvanuo naslov ‘Psihijatrijski bolesnici haraju Srbijom’, koji je potom preneo i veliki broj ostalih medija, odnosno informativnih portala. Ako se zna da je jedna od ključnih prepreka velikog broja osoba koje se nose sa poteškoćama ili poremećajima mentalnog zdravlja da se obrate za stručnu podršku i pomoć upravo strah od osude, nerazumevanja i stigme, lako je zaključiti kakve dalekosežne posledice za sobom ostavlja takav način izveštavanja”, rekla je An Mari Alves Ćurčić.

Ona dodaje da nažalost, za takvo izveštavanje, uprkos kršenju Kodeksa novinara Srbije, Zakona o medijima i javnom informisanju, ali i Ustava koji svima garantuje pravo na dostojanstvo i privatnost, niko ne odgovara.

Jasmina Mihnjak navela je nekoliko tema o kojima se ne pojavljuje dovoljno informacija u medijima poput mentalnog zdravlja starih, uticaja finansijske krize na mentalno zdravlje, psihosomatici, odnosno kako naše mentalno zdravlje utiče na opšte zdravstveno stanje, o postporođajnoj depresiji kao i o depresiji u trudnoći, o mentalnom zdravlju muškaraca, žena i cele porodice nakon razvoda i tako dalje…

“Puno je tema zaista. Istakla bih posebno važnost protokola, pravilnika, edukacija o izveštavanju na teme mentalnog zdravlja, posebno kada su u pitanju suicidi i lične nesreće, tragični događaji. Smatram da je edukacija potrebna i novinarima i stručnjacima koji se pojavljuju u medijima”, rekla je Jasmina Mihnjak.

Sa druge strane, An Mari Alves Ćurčić kaže da je, kada govorimo o pozitivnoj praksi, nesumnjivo da su izveštaji koji u fokusu imaju edukaciju opšte populacije na tu temu više nego dragoceni.

“Samo znanjem možemo rušiti predrasude, mitove, stereotipe i stigmu. I mediji, u tom smislu, zaista igraju veoma važnu ulogu, što zapravo i jeste njihova uloga – rad u interesu javnosti. Moramo shvatiti da, kada se govori o mentalnom zdravlju, mi govorimo o javnom zdravlju, najvažnijem kapitalu svake države, pa tako i naše. Sve suprotno od toga – senzacionalizam, tabloidizacija i slično, kosi se sa javnim interesom koji bi mediji, po definiciji, trebalo da štite”, zaključila je An Mari Alves Ćurčić.

Link ka Mreži stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja u okviru kampanje možete pronaći ovde.

Svetlana Paramentić (Autonomija, foto: Pixabay)