Brojni portali, uključujući Mondo, Kurir i Alo, prošle nedelje preneli su vest o tome kako će osmaci od sledeće školske godine učiti o međupolnim osobama, stavljajući u fokus veliku brigu roditelja i pojedinih profesora.

Dok većina tabloida u naslovima navodi da “deca uče da mogu da biraju pol”, neki portali čak neosnovano tvrde da će deca u školama učiti “da treba da menjaju pol”.

Pored senzacionalističnog pisanja o ovoj temi, u tekstu koji je mahom kopiran sa jednog portala na drugi, navodi se i da su međupolne osobe ranije nazivane “hermafroditima”, a da u udžbenike ulaze kao “transrodne osobe”.

Međutim, omladinska radnica iz grupe Izađi, Laura Pejak, kaže da su pojmovi “međupolnost” i “transrodnost” važni u kontekstu raznolikosti pola i roda, ali da nipošto nisu jednaki, niti da se mogu izjednačiti.

“Međupolnost je ono na šta se odnosi većina stvari navedenih u tekstu – to su telesna stanja koja obuhvataju dobar deo ljudske populacije, u kojem se njihov pol ne uklapa jasno u binarni sklop muškog ili ženskog”, kaže Laura Pejak.

Ona objašnjava da se pol se sastoji od pet kategorija – genitalija, polnih žlezda, hromozoma, polnih hormona i sekundarnih polnih karakteristika. U slučaju da neka od tih kategorija ozbiljnije odstupa od prosečnog muškog, odnosno ženskog, onda se govori o međupolnim osobama. Neke međupolne osobe su ujedno i transrodne, ali, napominje Laura Pejak, te dve kategorije uopšte nisu jednake.

“Međupolne osobe jesu bile nazivane “hermafroditima” u zastareloj naučnoj literaturi, ali se danas ne nazivaju transrodnim osobama”, objašnjava ona.

Pojam “transrodnost” odnosi se na osobe čiji se rod ne poklapa sa polom koji im je pripisan po rođenju. Laura Pejak objašnjava da se rod odnosi na lični doživljaj osobe kao muškarca, odnosno žene. Osoba kojoj je pripisan muški pol po rođenju, ali koja se sada identifikuje i živi kao žena, je trans žena, a osoba kojoj je pripisan ženski pol po rođenju a koja se sada identifikuje i živi kao muškarac, je trans muškarac.

Laura Pejak dodaje da pojam transrodnosti obuhvata i osobe koje se uopšte ne identifikuju sa muškim ili ženskim rodnim identitetom, a da je to ono što se naziva rodnom nebinarnošću.

Iz grupe Izađi napominju da je nerazumljiva izjava predstavnice Unije sindikata prosvetnih radnika koji su preneli pomenuti portali, o tome da ima mnogo tema koje bi ranije trebale doći na red, poput maloletničke trudnoće ili zaštite prilikom seksualnih odnosa. Laura Pejak kaže da ne postoji hijerarhija toga “čime se prvim treba baviti”.

“Bilo kakvo adekvatno seksualno obrazovanje bi moralo obuhvatati sve bitne teme o ljudskoj seksualnosti i ljudskom telu, pa i međupolnost i transrodnost – inače ne bi bilo potpuno. Međutim, ovde uopšte nije ni reč o seksualnom obrazovanju, već o udžbenicima iz biologije koji pokrivaju tematiku pola i roda, a ne seksualnog obrazovanja generalno, te je i taj komentar samo još jedna suvišna zamena teza”, napominje Laura Pejak.

Sanja Kosović (VOICE, foto: Pixabay)