Tradicionalni međunarodni naučni skup “Hrvatsko-srpski odnosi”, koji je posvećen tematici normalizacije odnosa u regionu, biće održan 25. avgusta u Golubiću pored Obrovca u Hrvatskoj i na njemu će učestvovati politički predstavnici Srba iz Hrvatske, kao i politički predstavnici Hrvata iz Srbije, najavili su danas organizatori.

Na skupu će govoriti predsednik Samostalne demokratske srpske stranke iz Hrvatske Milorad Pupovac i Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije.

Ove godine na skupu po prvi put učestvuju predstavnici danske manjinske stranke iz Nemačke i nemačke manjinske stranke iz Danske te predstavnici Mreže manjinskih kompetencija, koja objedinjuje rad nemačke i danske manjine u graničnom regionu Šlezvig-Holštajn, kao i predstavnici Evropskog centra za manjinska pitanja iz Flensburga i sa Univerziteta u Tartuu u Estoniji.

Prošle godine u Golubiću, Pupovac i Žigmanov potpisali su Deklaraciju o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije, čiji je autor univerzitetski profesor iz Novog Sada, republički poslanik i lider Pokreta za preokret Janko Veselinović, koji je poreklom iz Golubića.

“Tom Deklaracijom značajno su unapređeni odnosi političkih predstavnika dve manjinske zajednice”, rekao je predsednik Upravnog odbora Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR) iz Novog Sada Darko Gavrilović.

Kako je objasnio, ove godine namera je da se započne rad na kreiranju mreže manjinskih stranaka i institucija koje se bave manjinama na temeljima politike regionalne stabilnosti i pomirenja.

“To znači da se u Golubiću okupljaju predstavnici naroda koji su nekada bili u sukobima”, kazao je Gavrilović.

Ocenio je da njihova iskustva u prevazilaženju mržnje, a potom i međuetničkih problema mogu pomoći mnogim etničkim zajednicama koje su u sukobima širom sveta.

“Na primer, nemačko-danski odnosi bili su otežani kako ratovima iz 19. tako i iz 20.veka, ali su dve države i predstavnici manjina uspeli da pronađu način kako da sprovode politike očuvanja i razvoja manjinskog identiteta u pograničnim oblastima”, naveo je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, kada je reč o srpskoj manjini u Hrvatskoj i hrvatskoj manjini u Srbiji njihov položaj je za vreme ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije bio izuzetno težak, a istrebljenjima su im pretile ekstremističke grupe i stranke.

“Ubistva, progoni, otimačine bili su svakodnevna pojava i ostavili su tragove na mnogim dušama sve do danas. A budući da je gladnoj duši čak i otpadak hrana, ekstremističke ideologije su ih nastojale zasititi svojim obećanjima, nadanjima, ali i mržnjom. Ta mržnja nije samo odnosila tuđe nedužne živote, iskorenjivala porodice već je i svojim nositeljima pružala neku vrstu sporog samoubistva kojim su iz dana u dan postajali sve više zveri a sve manje ljudi”, kazao je Gavrilović.

Dodao je da, koliko je rat brzo donosio zlo i patnju, toliko je mir “sporo unosio sigurnost i spokoj u naše duše”.

“Svaki korak ka pomirenju zahtevao je odsustvo mržnje. A mržnju je teško iskoreniti posle toliko počinjenih zala. Zato, već 16 godina u Golubiću naglašavamo da se pomirenje ne donosi samo odsustvom mržnje već prisustvom svih onih koji su spremni biti prisutni i pomoći u svim patnjama čoveka”, rekao je Gavrilović.

Ovogodišnji skup je 16. po redu a organizuju ga CHDR i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića.

Skup se održava u obnovljenoj zgradi područne škole u Golubiću, srpskom povratničkom mestu koje je teško stradalo u operaciji hrvatske vojske i policije “Oluja” iz avgusta 1995. godine.

(Autonomija)