Međunarodna asocijacija Naučnici pod rizikom (Scholars at Risk) upozorila je danas na činjenicu da profesori Univerziteta u Novom Sadu ostaju bez posla zbog “odmazde” koja se nad njima sprovodi zbog korišćenja prava na slobodu izražavanja i podrške studentskim protestima.

Naučnici pod rizikom su u saopštenju za javnost precizirali da je najnoviji primer takve odmazde slučaj profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Vladimira Mihića, koji nije reizabran u zvanje vanrednog profesora, iako je ispunjavao sve stručne kriterijume.

“To očigledno predstavlja odmazdu zbog korišćenja prava na slobodu izražavanja, kao i zbog njegove podrške studentskim protestima”, naveli su Naučnici pod rizikom.

Prema njihovim rečima, akademski radnici treba da uživaju puni opseg prava koja pripadaju svim građanima, uključujući slobodu izražavanja, slobodu udruživanja i pravo na pravičan postupak.

Dodali su da univerzitetske vlasti imaju obavezu da se uzdrže od represivnih mera čiji je cilj kažnjavanje, ograničavanje ili zastrašivanje zbog korišćenja akademskih sloboda, sve dok se te aktivnosti odvijaju mirno i odgovorno.

“Pored štete nanete neposrednim žrtvama, odluke donete na takvoj osnovi podrivaju akademsku slobodu, institucionalnu autonomiju i demokratsko društvo u celini”, piše u saopštenju.

Senat Univerziteta u Novom Sadu je 4. juna 2026. godine, tajnim glasanjem, izglasao da se Vladimiru Mihiću, vanrednom profesoru psihologije, ne odobri reizbor u zvanje.

Mihić, stručnjak za socijalnu psihologiju, aktivno je podržavao studentski antikorupcijski pokret širom zemlje i učestvovao u neformalnoj akademskoj mreži Slobodan univerzitet Novi Sad, koja je tokom protesta nudila obrazovne alternative i pravnu podršku.

U decembru 2025. godine Mihić je započeo proceduru reizbora. Stručna komisija Filozofskog fakulteta dala je pozitivnu ocenu, potvrdivši da Mihić ispunjava sve zakonske i statutarne uslove za izbor u zvanje. U skladu sa procedurom, komisija je objavila izveštaj na internetskoj stranici univerziteta radi javnog uvida u trajanju od 30 dana.

U januaru 2026. godine Patrik Drid, dekan Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, podneo je prigovor osporavajući dva tehnička aspekta izveštaja.

Nakon ispravki, komisija je ponovo objavila izveštaj na javni uvid, ovog puta u trajanju od 15 dana.

Drid je zatim podneo i drugi prigovor, osporavajući Mihićevu pedagošku kompetenciju, pozivajući se na profesorove javne i medijske nastupe, kao i objave na društvenim mrežama kojima je podržavao studentske proteste.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju Srbije, pedagoška kompetencija utvrđuje se na osnovu studentskih evaluacija, gde je Mihić visoko ocenjen.

Uprkos Dridovim prigovorima, i Izborno veće Filozofskog fakulteta i Stručno veće za društvene nauke formalno su usvojili pozitivan izveštaj komisije i prosledili ga Senatu.

Senat Univerziteta preinačio je ocenu komisije i anonimnim glasanjem odbio Mihićev reizbor, odstupajući od uobičajene prakse Univerziteta u Novom Sadu da se o izborima u zvanja glasa javno.

“Odbijanje Mihićevog reizbora uklapa se u obrazac koji se pojavljuje na univerzitetima u Srbiji, gde se procedure izbora u zvanja koriste za uklanjanje akademskih radnika koji podržavaju širom zemlje rasprostranjene antikorupcijske proteste, kao što je u januaru ove godine bio slučaj sa profesorkom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Jelenom Kleut, koja je ostala bez posla”, naveli su Naučnici pod rizikom.

Naučnici pod rizikom bave se praćenjem akademskih sloboda, istražuju i dokumentuju napade na visoko obrazovanje s ciljem podizanja svesti javnosti, jačanja zagovaranja i unapređenja zaštite akademskih radnika, studenata i akademskih zajednica.

(Autonomija)