Uspeh ekstremno desne Alternative za Nemačku na pokrajinskim izborima u Tiringiji i Saksoniji izazvao je veliku pažnju i u široj međunarodnoj javnosti, i mnogi mediji u Evropi i svetu izražavaju zabrinutost za političku stabilnost u Nemačkoj, a ujedno ocenjuju da je za takav ishod izbora u velikoj meri odgovorna nemačka vladajuća koalicija.

Za britanski Gardijan uspeh krajnje desnice budi sumnje u uspeh nemačkog ujedinjenja. „Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, nekadašnji zapadnonemački kancelar Vili Brant je rekao da će napokon ponovo srasti ono što je oduvek bilo jedno. Sada, 35 godina posle ta ideja prirodnog zalečenja deluje isuviše optimistično“.

„Istorijski rezultat u Tiringiji i Saksoniji štaviše pokazuje sliku jedne Nemačke čiji se istočni i zapadni regioni sve više udaljavaju jedni od drugih“, piše Gardijan.

AfD je u Tiringiji iz izbora izašla kao ubedljivo najjača stranka sa 32,8 odsto osvojenih glasova, ispred konzervativne CDU sa 23,6 odsto. Na trećem mestu je u toj pokrajini novoosnovani levičarski, ali i konzervativno-populistički Savez Sara Vagenkneht (BSW), sa 15,8 odsto osvojenih glasova.

U Saksoniji je AfD osvojila 30,6 odsto, ali je ipak druga iza CDU, kojoj je poverenje dalo 31,9 odsto birača. BSW je u prvom izlasku na izbore osvojio 11,8 odsto.

U obe pokrajine, na istoku Nemačke, stranke tročlane koalicije, predvođene socijaldemokratskom SPD su prošle veoma loše. Zeleni su jedva prešli prag za ulazak u parlament u Saksoniji, a liberalna FDP je u obe pokrajine ostala ispod praga. U obe pokrajine zabeležen je rekordni odziv birača, iznad 70 odsto.

Italijanski Korijere dela sera ocenjuje da takav ishod svedoči da nestaje lojalnost prema tradicionalnim partijama, prenosi nemački Handelsblat.

„U Erfurtu i Drezdenu je većina stanovništva svoja razočarenja i frustracije poverila dvema populističkim partijama, nacionalističkoj i ksenofobnoj ultra-desnoj AfD, i neo-peronističkoj BSW, političkoj kreaciji Sare Vagenkneht, koja u sebi ujedinjuje proruski pacifizam, ekonomski staljinizam i tvrdu antiimigracionu politiku“, piše italijanski dnevnik.

„Rezultat pokazuje da ni 34 godine od ujedinjenja i hiljada miliona evra uloženih u nekadašnju Nemačku demokratsku Republiku (DDR), u te dve pokrajine većina stanovništva nema nikakav osećaj lojalnosti prema tradicionalnim partijama“, konstaruje korijere dela Sera.

Italijanska Republika ide i korak dalje i ocenjuje da je ishod izbora u Saksoniji i Tiringiji „pobeda za Putina“. Stari kontinent, piše dnevnik, „balansira na tankoj ivici mogućeg rata i infarkta demokratije, a istovremeno mora da se hvata ukoštac sa unutrašnjim neprijateljem“.

„Evropski institucionalni sistemi su infiltrirani u Italiji, Francuskoj, a sada sve neskrivenije i u Nemačkoj. Virus putinizma raste čak i u strukturiranim zemljama sa solidnom demokratskom tradicijom“, konstatuje Republika.

Španski El Mundo upozorava da porast ekstremitstičkih i antimigratskih narativa, koji su već viđeni i na evropskim izborima, predstavlja ozbilju pretnju za evropski projekat i zahteva „razumnu i inteligentnu debatu“.

Za austrijski Štandard izbori su šamar za tročlanu vladajuću koaliciju. Dnevnik smatra da ta koalicija SPD, Zelenih i FDP ne bi mnogo bolje prošla ni da su izbori održani u nekoj pokrajini na zapadu Nemačke. „Nemačka upravo prolazi kroz tmurna vremena, a posle ovih izbora neće biti lakše“, piše Štandard.

Za američki Vol strit džurnal, izbori su signal upozorenja za Evropu. Oni, kako navodi list, izazivaju dodatan šok na kontinentu koji je već poljuljan propadanjem tardicionalnih partija i usponom pobunjenika.

(Beta/foto: dpa)