Stanje u medijima je loše, ali može da bude i gore kad znamo s kim imamo posla, smatra predsednik NUNS Željko Bodrožić, dok predsednik ANEM Veran Matić procenjuje da političke promene ne bi nužno donele slobodu medija ili garantovale njihov kvalitet.

On je, u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, ukazao da ovde postoji permanentno neprijateljstvo političkog establišmenta prema medijima, a da se sada dešava stalno siromašenje nezavisnih medija, smanjivanje redakcija i „nestanak“ novinara.

Zbog toga, svaka mala pretnja je u očima novinara velika pretnja i izaziva strah, objasnio je on i konstatovao da novinari rade pod pritiskom, bez obzira da li on postoji ili ne postoji.

Kako je podsetio, „B92 je nekoliko meseci pred 5. oktobar bio zabranjen i to niko nije ni primetio, a danas svaki pritisak na nekoga znači mogući kraj“.

Pošto u ovom trenutku ne vidi mogućnost smene vlasti, Matić smatra da je važna saradnja i sa vlašću i sa međunarodnim organizacijama, jer bez institucija ne možemo da napravimo bilo kakav ozbiljniji napredak.

On još primećuje da je tokom devedesetih postojao stalni rast broja medija, da se ulagalo u medije i njihovo povezivanje, a da danas imamo malo jača udruženja.

„Nekada su ti udruženi mediji činili jednu ozbiljnu snagu, veoma elastičnu kada su u pitanju pritisci, dok sada imamo razbacane medije, lake kao žrtve na lokalnom nivou“, opisao je Matić.

On se pozvao i na istraživanje ANEM, po kojem je u redakcijama mnogo mobinga, dok 30 odsto ispitanika ima probleme s mentalnim zdravljem.

Uz konstantna targetiranja i uvrede, to je „jedna zapaljiva smeša koja destruira svaki organizam“, što dovodi do oboljevanja i umiranja mnogih kolega, upozorio je Matić.

Bodrožić: Najveći problem je neodgovornost i bahatost velikog dela medija

S druge strane, Bodrožić najveći problem vidi u neodgovornosti i bahatosti velikog dela medija, napominjući da „ovo malo novinara traži za sebe slobodu, ali da većina novinara u ovom društvu ugrožava slobode drugih ljudi, konstantno, tri decenije“.

Prema njegovom stavu, za trenutno stanje u medijima odgovorna je i politička elita, jer oni „diktiraju tempo“, a za 30 godina u javnom prostoru trebalo bi da su naučili kako se ponaša, kako se debatuje i nadmudruje politički protivnik.

„Umesto toga, još od početka devedesetih politički protivnik je neprijatelj, glasač druge stranke je takođe neprijatelj, ljudi koji pišu u novinama otvoreno, normalno i profesionalno, takođe su neprijatelji i taj narativ je zavladao našim društvom“, ukazao je Bodrožić.

Komentarišući nalaze ANEM o mentalnom i fizičkom zdravlju novinara, on je ocenio da je novinarski posao stresan i težak čak i u idealnim uslovima, a da je u „našem ratnom ambijentu koji traje 30 godina“, prijatno iznenađen „da nas je još toliko na nogama“.

Bodrožić ne zna kako Reporteri bez granica rangiraju države na svojoj listi slobode govora i medija, imajući posebno u vidu da su od pedesetog mesta nadole „uglavnom sve države sa slabom demokratijom ili nekom vrstom diktature“.

U tom kontekstu on posmatra i 91. mesto, koje je Srbija ove godine zauzela na toj listi i konstatuje „da smo mi faktički na dnu“.

„Iza nas su samo zemlje koje zaista nemaju demokratskog kapaciteta, koje muče i ubijaju svoje građane, a od ovih, uslovno rečeno, normalnih zemalja, mi smo izgleda poslednji i nemamo više gde da propadamo“, zaključio je Bodrožić.

(tekst i foto: N1)