Holandski političar Mart Rute zvanično je stupio na dužnost 14. generalnog sekretara NATO-a.

Na toj dužnosti zamenio Norvežanina Jensa Stoltenberga, koji je tu funkciju obavljao deset godina. Analitičari su saglasni – Rute će sa strategijom vođenja Alijanse izaći tek pošto se bude znalo ko će naredne četiri godine voditi politiku SAD. Ipak, podsećaju da je, kao premijer Holandije u nekoliko mandata, više puta pokazao da je savladao veštinu postizanja kompromisa.

I zvanično – pedesetsedmogodišnji Mark Rute, liberal, istoričar i, kao najvažniji deo biografije, čak 14 godina na čelu četiri različite vlade u Holandiji, preuzima funkciju u Briselu.

Na mesto generalnog sekretara NATO-a dolazi mesec dana pred izbore za Belu kuću, suočen sa poljuljanim odnosima u Evropskoj uniji i ratom na istoku Evrope.

„Podrška Ukrajini je prava stvar. I to je ulaganje u našu sopstvenu bezbednost zato što je nezavisna i demokratska Ukrajina od vitalnog značaja za mir i stabilnost u Evropi i cena podrške Ukrajini je daleko, daleko niža od cene sa kojom bismo se suočili ako dozvolimo Putinu da postigne cilj“, poručio je Rute po stupanju na dužnost, prenosi RTS.

I već prvog dana, novo rukovodstvo stavlja u fokus odbranu Ukrajine. Bliži se zima, a pozivi iz Kijeva će zasigurno biti česti. S druge strane, Kremlj na Zapadu ne očekuje – ništa novo.

„Veoma dobro poznajemo gospodina Rutea, više sati je sa predsednikom Putinom proveo za pregovaračkim stolom. Nadali smo se izgradnji pragmatičnih odnosa, dijalog je bio takav. Ali, Holandija je ipak zauzela prkosan stav da isključi kontakte sa Rusijom“, tako je portparol Kremlja Dmitrij Peskov prokomentrisao dolazak Rutea na čelo NATO-a.

Stoltenbergovo oproštajno upozorenje

Odlazeći sa funkcije, Jens Stoltenberg nije krio da je dobra vest da su države članice ispunile obećanje da troše makar dva odsto BDP-a na odbranu. Ona loša, podvukao je tada – to više nije dovoljno da ih sačuva.

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić podseća da su mnoge zemlje odlučile da naglo povećaju vojnu potrošnju, a među njima i Nemačka.

„Nemačka je nakon strategije nacionalne bezbednosti donela i smernice odbrambene politike, gde je njihov ministar odbrane Pistorijus rekao eksplicitno da će se Bundesver ubuduće pripremati za ratovanje, a ne za upravljanje krizama. Sam tim, evropska arhitektura bezbednosti se u potpunosti menja“, ukazuje Lunić.

Pregovori o miru ili pripreme za rat

Nikola Lunić konstatuje i da Rute dolazi na čelo NATO-a u veoma komplikovanom vremenu, gde će biti potrebno da se pregovara o miru ili će Alijansa svoje pune kapacitete morati da iskoristi za rat.

Bivši holandski premijer u julu je posetio Beograd. Čula se poruka – važno je da se pitanje Kosova i Metohije rešava zajedno, ali i da upiranje prsta u krivca za situaciju koja je nastala neće rešiti probleme.

„Deluje mi da je on hteo da demonstrira svoju konstruktivnost i želju da sazna mnogo više o našem regionu. Mark Rute kao lider jeste neko koga je karakterisala veština kompromisa u vladanju Holandijom, u smisli da je u više različitih mandata bio sa koalicionim partnerima koji su dolazili sa najrazličitijih pozicija“, ocenjuje programski direktor organizacije Novi treći put Dimitrije Milić.

Analitičari su saglasni – Rute će sa strategijom vođenja Alijanse izaći tek pošto se bude znalo ko će naredne četiri godine voditi politiku SAD.

Iza kulisa se spekuliše i da je Rute dobro rešenje, i ako se Tramp vrati u Belu kuću.

(RTS, Foto: Pixabay)