Bila sam na Kosovu ili za one velike patriote koji se nacionalizmom hrane za doru?ak, ru?ak i ve?eru, a da u kolevku srpskog naroda ili u srce Srbije nisu ni kro?ili, na Kosovu i Metohiji. I to za razliku od Ace Srbina Marka, koji mu je omogu?io speakerfone performans, ali i ve?ine novinara srpskih redakcija koji su o kosovskim lokalnim izborima izveštavali tek iz ?etvrtine kosovskih opština, na celoj njegovoj teritoriji. Iako, nam lokalni izbori nisu bili fokus, spikerfon obra?anje predsednika države kosovskim gra?anima srpske nacionalnosti ili kako on tvrdi sopstvenim gra?anima, koje je još jednom pokazalo da je dno politi?kog delovanja predsednika Vu?i?a vrlo rastegljiv pojam, jer uvek može da propadne još niže, nateralo me je da još jednom kažem, ta?nije napišem koju re? u odbranu zdravorazumskog, logi?nog razmišljanja i premišljanja, a na osnovu li?no doživljenog i vi?enog na delu teritorije koji Albanci na Kosovu nazivaju Kosovom, ve?ina Srba na Kosovu, srpska vlast i pojedini gra?ani Srbije Kosovom i Metohijom, i jedan manji deo, pre svega Srba južno od Ibra teritorijom na kojoj žive i sa koje ne?e da odu, ali više ne znaju ni kome ona pripada, niti kako se zove. Ovakvu šizofrenu situaciju, uprkos ?injenici da me nije ni definisao, ni oblikovao nacionalni identitet, ipak ne bih poželela nikome, a naro?ito ne mladim ljudima sa kojima sam proteklih dana razgovarala, kao što rekoh ne samo u kosovskim opštinama sa ve?inskim srpskim stanovništvom, ve? i onim gde su Albanci ve?ina. Predsednikovo telefonsko „Marko, da li me ?uješ?“ i Markovo skandiranje „Aco, Srbine!“, posle ?ega je usledio buran strana?ki, ali i novinarski aplauz zadrža?e me ovog puta u analizi samo jedne strane kosovske mladosti, dakle srpske, od koje predsednik zvani?no moj, on kaže i njihov, najviše o?ekuje.

Mitrovica za Albance ili severni deo Kosovske Mitrovice za Srbe, dan pred izbore, lep sun?an, subotnji, prepodne. Izmamio ve?inu gra?ana na pijacu, u šetnju, ko ima i može i u kafi?e. Leva i desna strana glavne ulice povezane mnogobrojnim vise?im srpskim zastavama, na banderama nalepljeni kandidati za gradona?elnika, znatno više Raki? sa srpske liste, Ivanovi? tek ponegde, na nekoliko mesta grafit BOJKOT! Natpisi na radnjama na ?irilici. Pla?anje u dinarima. Sve kao u Srbiji. Ipak, nekoliko detalja ukazuju da je integracija Srba u kosovski sistem ve? odavno po?ela. Policija u kosovskim uniformama, mešana, srpsko-albanska, poneko vozilo sa kosovskim tablicama, kosovska zastava na nekim od institucija I ra?un za telefon unazad pet meseci u evrima, kao posledica sporazuma o telekomunikacijama. U razgovoru sa gra?anima, koji nevoljno daju izjave, saznajemo da uglavnom nisu sigurni da li ?e iza?i na izbore, da ništa naro?ito ne o?ekuju, naro?ito oni mla?i, koji za svojih, kako su nam rekli 23 ili 25 godina nisu nijednom prešli most na Ibru, koji spaja, odnosno razdvaja Srbe i Albance u Mitrovici, a koji se nalazi samo par metara udaljen i niti ?e, jer nemaju šta da traže „tamo“, niti imaju šta da rade oni „ovamo“. I kažu, nisu da se taj Most mira pusti u saobra?aj, „jer to može samo da stvori dodatne probleme, a ne da ih rešava“. Od onih dr?nijih saznajemo da o?ekuju pobedu Srpske liste i da zahvaljuju Vu?i?u što, kako kažu, kona?no neko brine i o njima, dole. I još kažu da im je predsednik – Vu?i?, država – Srbija, iako su, ?ak i oni na severu uzeli kosovska dokumenta, jer druga?ije ne bi mogli da obavljaju svakodnevne poslove. Ostaju kažu, tu do daljnjeg, jer to nikad ne?e biti Kosovo, ?ija im se dokumenta nalaze u nov?aniku i pod ?ijom zastavom, grbom, pe?atom i zakonima ve? ?etvrti put izlaze na izbore, što one parlamentarne, što ove lokalne, koje je ina?e raspisao predsednik Kosova Ta?i, a ne predsednik Srbije Vu?i?. Ali koga briga za te formalnosti, kad je pobedila Srbija, kad je Kosovo u sastavu Srbije, kako re?e predsednik Srbije, na izborima koje je raspisao Ta?i, dodajem ja.

Gra?anica
Gra?anica, subotnje predizborno popodne. Srpska zastava tek po koja. Kosovske, na zgradama institucija. U opštini Gra?anica na ulazu kosovska zastava i policajac Albanac u uniformi kosovske policije. Ogroman plakat Vu?i?a, na sedištu SNS u ovoj najve?oj srpskoj opštini na Kosovu. Ljudi na ulicama malo, kosovskih tablica mnogo, cene u kafi?ima i prodavnicama u evrima. Za razliku od severa, njima su ovo n-ti izbori na koje izlaze, jer su odavno i pre Vu?i?evog poziva da se iza?e, a ne bojkotuju kosovski izbori shvatili da, kako su ?esto isticali, moraju da budu u kosovskim, Marko ?uri? bi rekao „privremenim prištinskim“ institucijama i uzmu stvari u svoje ruke i tako pokušaju da se što više izbore za sebe. Tada su ih u Beogradu nazivali izdajnicima i Ta?ijevim Srbima. Sada ne rade ništa druga?ije. I dalje izlaze na izbore, samo sada uz blagoslov Vu?i?a, što je naglašavaju, skinulo teško breme izdajstva sa njih. Ovo mi kaže nekadašnji gradona?elnik Gra?anice i bivši zamenik premijera bivše kosovske Vlade Ise Mustafe Branimir Stojanovi?, koji na pitanje:“Dok ste bili zamenik premijera kosovske vlade Ise Mustafe, ko je bio vaš premijer“, odgovara da je jedno li?no ose?anje, a drugo obaveza da se za Srbe postigne najviše u ovom trenutku. Od prvih kosovskih izbora na koje su gra?ani Gra?anice izlazili do danas prošlo je mnogo i izbora i godina i nade da ?e ekonomski biti bolje, a politi?ki izdefinisanije. Za razliku od severnog dela Mitrovice, ovde na jugu, bar prema izjavama slu?ajnih prolaznika, dr?nost gra?ana u vezi sa srpstvom, Srbijom, spasiteljem Beogradom i Vu?i?em je znatno manja. Shvatanje realnosti, iako za sada još, ne i javno izre?ene, sve je ve?a. Da žive sa kosovskim dokumentima, na kojim je kosovski pe?at, da im novac za infrastrukturne radove izdvaja lokalna samouprava u okviru kosovskog sistema, da nov?ane transakcije obavljaju u evrima i da je izbore na koje su možda izašli, a možda i nisu, da ponovimo još jednom, raspisao predsednik Kosova, sada Ta?i, nekada Jahjaga, a ne predsednik Srbije danas Vu?i?, ju?e Nikoli?. „Aco, Srbine“ ovde je ovoga puta izostalo. Iz prakti?nih razloga, valjda. Dalje je od Beograda, gra?ani ovde imaju duži kosovsko-glasa?ki staž, a i Acina poruka: „Živela Srbija. Kosovo je u sastavu Srbije.“ možda bi se tiše ?ula, jer je kvalitet integrisanog telekomunikacionog sistema mts u kosovski sistem, pouzdano tvrdim, ovde nešto lošiji, tako da svi gra?ani srpske nacionalnosti ve? dugi niz godina, opet pouzdano tvrdim, imaju i kosovski broj, ?ija je ?ujnost ja?a, jedino što da bi se ?uli sa svojima, ako ih imaju, u centralnoj Srbiji moraju da okrenu pozivni +381.

U?ionica 116
U?ionica 116 na Odseku za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Tema – politika – u okviru predmeta Desk i redakcije, IV godina žurnalistike. Pri?am im ve? drugi ?as o odnosima Srba i Albanaca na Kosovu, o briselskim beogradsko-prištinskim ili srpsko-kosovskim pregovorima, o pre svega ?injeni?nom stanju na terenu i željama normalnih, obi?nih ljudi na obe strane da se ova iscrpljuju?a farsa, koja samo politi?arima koristi, a njih ve? dve decenije razara, kona?no okon?a. Pri?am im, jer ne želim da zbog medijskog ?utanja najuticajnijih medija u Srbiji, jer su lako sklopili dil sa, danas Vu?i?em, ju?e Tadi?em, sutra ko zna sa kim, o ovoj temi, zbog koje tapkamo u mestu evropskih i svakih drugih integracija, ne znaju ništa i sutra, kao novinari pristanu da, recimo, izbore na Kosovu prate samo u ?etvrtini njenih opština ili snime i pošalju u svoju redakciju sramnu i pre svega lažnu poruku predsednika svoje države da je na teritoriji na koju ve?ina njegovih ministara ne može ni da ode, možda ?ak ni on sam, pobedila Srbija. Izgubila, je odavno, „Aco, Srbine!“

Autorka je predava?ica na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

(Danas)