Podaci sa parlamentarnih izbora održanih 2023. godine na području južne i jugoistočne Srbije i području Autonomne pokrajine Vojvodine, koji su javno dostupni na sajtu Republičke izborne komisije, upozoravaju na velik broj glasova koje su birači dali van biračkog mesta. Neposredni uvid u 4155 zapisnika (2379 na području južne i istočne Srbije i 1776 na području AP Vojvodine) u 98 opština i gradova (53 na području istočne i južne Srbije i 45 u AP Vojvodini) pokazuje da je ukupan broj glasova datih van biračkog mesta – 54819. Od toga, u regionu istočne i južne Srbije bilo je 26.974 takvih glasova (3,41% od ukupno glasalih) što je za ceo region više od izbornog cenzusa, dok ih je u AP Vojvodini bilo neznatno niže od cenzusa, 27.845 (2,81%). Izborni cenzus je 3%. Ukoliko je ispunjen, kandidatska lista stiče pravo da sudeluje u raspodeli mandata srazmerno glasovima koje je osvojila.

U 72 (73,46%) od ukupno 98 opština procenat glasova datih van biračkog mesta veći je od izbornog cenzusa. Od toga, u 17 opština (24,28%) broj glasova van biračkog mesta je dvostruko viši od izbornog cenzusa, u dve opštine (Babušnica 9,98% i Ražanj 9,87%) bio je tri puta viši od izbornog cenzusa, a u jednoj opštini čak četiri puta viši (Bosilegrad 12,05%) od izbornog cenzusa.

Na više biračkih mesta procenat glasova van biračkog mesta je višestruko veći od izbornog cenzusa. Tabela u nastavku to ilustruje i upozorava na uticaj glasova van biračkog mesta na rezultat izbora.

Preko 10%	Preko 20%	Preko 30%	Preko 40%
Istočna i južna Srbija	Istočna i južna Srbija	Istočna i južna Srbija	Istočna i južna Srbija
322 bm. (13,53%) 44 opštine (83,01%)	57 bm. (2,39%) 21 opština (39,62%)	15 bm. (0,63%) 9 opština (16,98%)	5 bm. (0,21%) 5 opština (9,43%)
AP Vojvodina	AP Vojvodina	AP Vojvodina	AP Vojvodina
51 bm. (2,87%) 22 opštine (48,88%)	/	/	1 bm. (0,05%) 1 opština (2,22%)

Prilikom obrade podataka sa biračkih mesta statistika ne iskazuje posebno koliko birača je svoje biračko pravo ostvarilo van biračkog mesta. Ovi glasovi priključuju se glasovima datim na odgovarajućem biračkom mestu i ostaju statistički nevidljivi. Do tih podataka se ipak može doći i ovi glasovi mogu postati vidljivi – ako ste dovoljno strpljivi da neposredno pregledate 4155 zapisnika o radu biračkog odbora, koji čine 50,22% ukupnog broja zapisnika sa biračkih mesta u Srbiji, pa za svako biračko mesto zabeležite apsolutni broj glasova i izračunate procenat ovih glasova za svako biračko mesto ponaosob. Broj takvih glasova govori da se ne smeju zanemariti. Naprotiv, akteri na političkoj sceni trebalo bi da ih ozbiljno analiziraju i sagledaju faktore koji su uticali na značajan porast broja birača koji svoje pravo ostvaruju van biračkog mesta.

Nakon izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, kojom je omogućeno da birači koji ne mogu da glasaju na biračkom mestu mogu da se prijave za glasanje van biračkog mesta 72 sata pre njegovog otvaranja pa sve do 11 časova pre podne na sam dan glasanja, primetno je da vrtoglavo raste broj birača koji glasaju van biračkog mesta. Zakon u članu 96, stav 1 propisuje da ovo pravo mogu koristiti birači koji zbog teške bolesti, starosti ili invaliditeta ne mogu da glasaju na biračkom mestu. Zakon takođe propisuje da birač svoje biračko pravo može ostvariti uz podršku pomoćnika kojeg sam, svojom slobodnom voljom odredi, a to pravo može koristiti i kada glasa van biračkog mesta, ako je nepismen, slabovid ili je osoba sa invaliditetom ili iz nekog drugog razloga nije u stanju da popuni glasački listić (član 97, stav 2). Ova zakonska rešenja su legitimna jer propisuju posebnu meru kako bi određena grupa lica mogla da ostvari svoja biračka prava pod jednakim uslovima kao i svaki drugi birač i bez diskriminacije po bilo kom ličnom svojstvu.

Nekoliko pitanja postavlja se u vezi sa zakonskim rešenjima koja regulišu glasanje van biračkog mesta i ilustrovaćemo ih i primerima iz prakse.

Glasanje van biračkog mesta je izuzetak

Tako kaže zakonodavac (član 85, stav 2), a da li je u praksi tako? Ako se od ukupno 2375 biračkih mesta, na 2269 (95,53%) glasalo van biračkog mesta, sasvim izvesno se može zaključiti da je ovaj zakonski izuzetak u praksi postao opšte pravilo. Zašto je do toga došlo za veoma kratko vreme? Razlozi su brojni. Uzimajući u obzir i druge izvore, kao što su primedbe na zapisnike o radu biračkih odbora priložene uz zapisnik i izveštaji posmatrača izbora koji svedoče o pojavama koje prate izbore – rekla bih da je reč o zloupotrebi jedne važne posebne mere. Stvaranje uslova pod kojima birači ostvaruju svoja biračka prava, u praksi se koristi da bi se obezbedili tzv. „sigurni glasovi“ i protivno svrsi zbog koje je ustanovljena. Meru ne treba menjati. Treba propisati procedure i mehanizme koji omogućuju kontrolu njene primene, kao i sankcije ukoliko se mera koristi protivno svrsi zbog koje je ustanovljena.

Ko obaveštava izbornu komisiju da birač ne može da glasa na biračkom mestu?

Da li je samo birač ovlašćen da lično obavesti lokalnu izbornu komisiju da ne može da glasa na biračkom mestu ili to može učiniti pomagač koga birač odredi da mu pomogne prilikom glasanja? Odgovor je da samo birač može podneti prijavu za glasanje van biračkog mesta. Zakon propisuje da pomagač može pomoći biraču samo u slučaju „kada sam ne može da popuni glasački listić“ (član 97, stav 2). On dakle nema nema pravo da umesto birača podnese prijavu za glasanje van biračkog mesta.

U primedbama na zapisnike o radu biračkog odbora nalazimo primere iz prakse: na biračko mesto dolaze birači da glasaju, negiraju da su se prijavili da glasaju van biračkog mesta (Kovačica, biračko mesto broj 11), insistiraju da glasaju na biračkom mestu (Stara Pazova bm 28), ne znaju ko ih je prijavio (Bačka Palanka, bm 11), preminula osoba prijavljena za glasanje van biračkog mesta (Kovačica, bm 11), birač dva puta glasao van biračkog mesta (Kovačica, bm 9), pojedinac donosi spisak birača za glasanje van biračkog mesta na kome je naveden jedan broj birača, a potom na isto biračko mesto opštinska izborna komisija šalje obaveštenje o broju birača koji glasaju van biračkog mesta na kome je upisan drugi broj. Takvih primera je puno.¹

Ko prima prijavu?

Ko je odgovorno lice u opštinskoj izbornoj komisiji, u koje vreme se primaju prijave i na koji način se prijava za glasanje van biračkog mesta podnosi? Birači svedoče da se na naznačene brojeve telefona niko ne javlja. Za neke birače komunikacija mejlom može biti komplikovana. Takođe, da li se izdaje neka vrsta potvrde da je prijava primljena? U praksi je zabeležen slučaj (Novi Sad, bm 95) da se birač prijavio za glasanje van biračkog mesta, ali niko nije došao. Kada je nazvao da proveri da li će neko doći, odgovoreno mu je da nema ko da dođe. Na taj način, birač je praktično sprečen da glasa, što predstavlja težu povredu izbornog prava.

Da li birač treba da dokaže osnov?

Od birača se ne traži dokaz kao što su, na primer, izveštaj lekara u slučaju bolesti, dokument kojim se potvrđuje da je reč o osobi sa invaliditetom ili fotokopija lične karte kojom se potvrđuje starost birača. Bez toga ovo pravo može biti zloupotrebljeno, o čemu svedoče brojni primeri iz prakse.

Tako je na jednom biračkom mestu tim za glasanje van biračkog mesta zatekao birača koji, kako u primedbi na zapisnik piše, „živ i zdrav hoda po dvorištu i hrani svinje. Kaže da nema pojma ko ga je prijavio da glasa van biračkog mesta“ (Zrenjanin, bm 48). Drugi primer govori o biraču koji glasa van biračkog mesta, a koji, kako potvrđuju komšije i rodbina, nije svestan; međutim, njegova žena je svojevoljno i bez njegove saglasnosti obavila sve i glasala umesto njega, pa podnosilac primedbe traži da se glasanje na tom biračkom mestu poništi (Kovačica, bm 27). U jednoj primedbi, članovi biračkog odbora zahtevali su da se proveri da li su se birači dobrovoljno javili da glasaju van biračkog mesta, ali im je to onemogućeno (Zrenjanin, bm 66).

Praćenje postupka glasanja van biračkog mesta

Iako je glasanje van biračkog mesta specifičan način ostvarivanja prava glasa i najdirektnije je povezan sa izbornim procesom koji se odvija na dan glasanja, akreditovani posmatrači izbornog procesa nisu ovlašćeni da neposredno prate postupak prijavljivanja birača koji žele da glasaju van biračkog mesta, niti su ovlašćeni da neposredno prate sam čin glasanja birača van biračkog mesta. Oni nemaju uvid u tok čitavog procesa i eventualne povrede izbornog prava, posebno prava glasa i tajnosti glasanja, jer nisu ovlašćeni da uz tim koji odlazi kod birača prate čin glasanja van biračkog mesta.

Članovi biračkog odbora su isključeni iz dela postupka u kome se birači prijavljuju opštinskoj izbornoj komisiji da žele da glasaju van biračkog mesta. Oni mogu biti deo tročlanog tima u koji ulaze i predstavnici opozicije, koji odlazi kod birača. Po povratku, na biračkom mestu kontrolišu da li je birač potpisao potvrdu za glasanje van biračkog mesta, ime birača zaokružuju u biračkom spisaku, dok u napomeni upisuju da je birač glasao van biračkog mesta.

U praksi problema ima i kada opozicija insistira da bude deo tima koji odlazi na glasanje van biračkog mesta. U jednom od primera nalazimo da predsednik biračkog odbora nije dozvolio da predstavnik opozicije bude deo tima „jer je to već dogovoreno i oko toga nema kompromisa“ (Kovačica, bm 16).

Razlika između broja birača koji glasaju van biračkog mesta i broja potvrda za glasanje van biračkog mesta

Ovi brojevi moraju biti identični, ali se u praksi to često ne događa. Iako se ovi podaci unose u zapisnik o radu biračkog odbora, postupanje i posledice u slučajevima kada se utvrdi razlika nisu regulisani. S obzirom da se radi o samom činu glasanja i korišćenju prava glasa morale bi biti propisane sankcije, pa i poništavanje glasanja po službenoj dužnosti. Zakonodavac obavezuje Republičku izbornu komisiju da se stara o zakonitom sprovođenju izbora, što nesumnjivo uključuje i zaštitu svakog glasa nezavisno od toga da li je dat na biračkom mestu ili izvan njega. Povreda ove zaštite trebalo bi da povlači poništavanje glasanja i u slučajevima kada u zapisniku nedostaje podatak o broju glasalih, broju overenih potvrda i broju potvrda o glasanju koje su potpisali birači; kada je broj glasalih van biračkog mesta veći od broja overenih i od strane birača potpisanih potvrda za glasanje van biračkog mesta; kada je broj glasalih van biračkog mesta manji od broja overenih i od strane birača potpisanih potvrda za glasanje van biračkog mesta.

Broj potpisa na zapisniku o radu biračkog odbora

Zakon validnim smatra svaki zapisnik koji su potpisala najmanje tri člana biračkog odbora. To zakonsko rešenje je sporno, ako se ima u vidu da se ponekad mora formirati više timova kada je broj birača koji glasaju van biračkog mesta velik. Na primer, na biračkom mestu broj 56 u Novom Sadu zabeleženo je da je van biračkog mesta glasalo 150 birača, dok biračko mesto broj 137 u istom gradu beleži 145 birača koji su glasali van biračkog mesta. Kada tročlani tim odlazi kod birača koji glasaju van biračkog mesta, ko je za to vreme prisutan na biračkom mestu?

Ne manje važno pitanje je i kako se potpisuje zapisnik o radu biračkog odbora. Često je potpisan samo inicijalima, dok je rukopis svakog člana odbora sličan. Zapisnik bi se morao potpisati punim potpisom, a ne samo inicijalima. I ovo je jedna od „sitnica“ koja bi morala biti otklonjena propisivanjem obaveze da se zapisnik potpisuje punim potpisom, a potpis inicijalima čini zapisnik nevalidnim.

Ovo su samo neka od brojnih pitanja u vezi sa izborima na koja treba odgovoriti i pokušaj da se na njihov značaj ukaže.

(Peščanik)

________________

1. Više o tome na: M. Pajvančić, Glasanje van biračkog mesta u opštinama Vojvodine, CRTA, 2024.