Manuel Saracin, stručnjak za jugoistočnu Evropu nemačkih Zelenih i specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan u razgovoru za DW govori o šansama i rizicima u procesu integracije tog regiona u Evropsku uniju.

Ovog ponedeljka 27. februara u Briselu ponovo se sastaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti. Tema susreta je plan normalizacije odnosa između dveju zemalja koji su predložile Nemačka i Francuska. Evropska unija i SAD dale su Srbiji i Kosovu rok da prihvate plan do marta.

Taj plan između ostalog predviđa da se dve zemlje, istina, ne priznaju međusobno formalno, ali da prihvate postojanje druge države i time pokrenu proces normalizacije, slično kako je to uspelo između Savezne Republike Nemačke i DDR, na osnovu ugovora iz 1972. Srbija do sada odbija da prizna nezavisnost Kosova proglašenu 2008. godine.

Jak signal za Srbiju i Kosovo

Političar Zelenih i stručnjak za jugoistočnu Evropu Manuel Saracin, ujedno i specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan, u predloženom planu vidi dobre šanse za obe zemlje: „Evropski predlog, koji se bazira na nemačko-francuskoj inicijativi, u stanju je da reši veliki deo problema između dveju zemalja. On može da otključa proces integracije tog regiona u Evropsku uniju.“

Prihvatanje tog plana, smatra Saracin, bio bi bitan napredak za obe zemlje na putu ka EU. Sada, dodaje, postoji mogućnost da obe zemlje pokažu fleksibilnost i prihvate predložene nacrte, a to bi na kraju krajeva bio i jak, pozitivan signal za čitav region Zapadnog Balkana u ovoj teškoj međunarodnoj situaciji, rekao je Saracin u intervjuu za DW.

Prihvatanje plana ne bi, istina, rešilo sve probleme u međusobnim odnosima, slaže se Saracin, ali bi ipak otvorilo „pozitivan put“, tako da bi se za Srbiju i Kosovo i isplatilo da budu konstruktivni. To bi, smatra nemački političar, pojednostavilo i brojna pitanja regionalne saradnje, i regionalne ekonomske saradnje: „Postojale bi brojne mogućnosti da se sprovedu tačke koje smo postigli u Berlinskom procesu, pa i da se one nadograde.“

Nejasno držanje Srbije o ratu u Ukrajini

Svojim pozitivnim odnosom prema evropskom predlogu predstavnici Srbije ujedno bi, smatra Saracin, mogli da dokažu da misle ozbiljno o tome da se „pitanje Kosova konstruktivno reši“ i da se „time verodostojno ide putem evropske integracije“. Tako bi, kaže, moglo da nastane potpuno novo poverenje „da se u politiku Srbije može pouzdati“. Bio bi to, dodaje, i snažan signal privrednim akterima, između ostalog i Nemačkoj, koji sada razmišljaju da li bi trebalo da investiraju u Srbiji, kaže Saracin.

To je, naglašava, važno i s obzirom na činjenicu da u ovom trenutku mnogi nisu sigurni kakav je stav Srbije u vezi s ratom u Ukrajini: „Naravno, i dalje očekujemo da se Srbija korak po korak približi zajedničkoj evropskoj spoljnoj politici, onako kako je zapisano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, i da se na kraju i priključi toj politici.“

„EU bi jasno trebalo da kaže Srbiji šta misli“

Ko želi da pristupi Evropskoj uniji, taj mora da prihvata i evropske odluke, kaže političar nemačkih Zelenih. „Tu ne vidimo nikakav pomak“, kritikuje Saracin. On apeluje na EU da Srbiji jasno poruči šta misli. Biti iskren je bolje nego „prikrivanje ili ulepšavanje malih koraka koje bi dve strane trebale dogovoriti, da bi se onda pravili kao da je sve u redu.“

Saracin kaže da raduje to što je vlada Srbije poslednjih nedelja i meseci pokušavala da ojača svoj bilateralni angažman u vezi sa Ukrajinom. Te signale su, dodaje, nesumnjivo primetili u Evropskoj uniji. Ali, naglašava, u Srbiji istovremeno postoji i veoma mnogo proruske propagande. Zato se, smatra, mora pokušati da se diskurs o ratu u Ukrajini koji postoji u Srbiji postavi šire. Perspektiva patnji u Ukrajini i zločina koje Rusija čini u toj zemlji morali bi mnogo jače da budu uzeti u razmatranje i o njima bi trebalo javno da se raspravlja. „Na kraju krajeva radi se o ruskim ratnim zločinima, o ruskim imperijalnim pokušajima da se Ukrajina kolonizuje – prema jednom slovenskom narodu, prema Ukrajini“, naglašava Saracin.

Napeta situacija u Bosni i Hercegovini

Kao specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan, Manuel Saracin prati i napetu situaciju u Bosni i Hercegovini. On smatra da je kontraproduktivna pre svega aktuelna, oštra rasprava o nemačkom političaru iz CSU Kristijanu Šmitu, visokom predstavniku za Bosnu i Hercegovinu. S kritikom na račun Šmita dovodi se u pitanje i ta funkcija: „U sadašnjoj geopolitičkoj situaciji, raspravu o ukidanju OHR-a smatram nehajnom i čak opasnom.“

O svom jednogodišnjem delovanju kao izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan, Saracin svodi pozitivan bilans. Veoma su, kaže važni signali pre svega Berlinski samit, tri sporazuma o mobilnosti, izjava o snabdevanju energentima, u sklopu kojih je i Nemačka bilateralno u tom regionu stavila na raspolaganje veliku količinu finansijskih sredstava. „Savezna nemačka vlada jasno je pokazala da je za evropsku budućnost svih šest država Zapadnog Balkana“, naglašava Saracin.

U to, kaže, spada ne samo traženje mogućnosti za rešenja aktuelnih i akutnih kriza, već i osetno poboljšanje perspektiva za društva tog regiona: „Na tome mi u Saveznoj vladi nameravamo da radimo idućih meseci.“ Složan nastup u prisnoj koordinaciji s partnerima u Evropskoj uniji i SAD pretpostavke su da se postigne pozitivan razvoj na zapadnom Balkanu, zaključuje Saracin.

Adelhaid Fajlke (Deutsche Welle, foto: printscreen/Youtube)