Mirjana Nikolić je jako ponosna na svog sina Luku. Bio je najbolji student u istoriji fakulteta u Sloveniji.

Dobio je nagradu za master rad. Sada živi i radi u Londonu u jednoj investicionoj banci.

Kako njegova majka kaže, uvek je govorio: „Dok sam mlad, hoću da idem što više i dalje da bih kasnije mogao da živim jednim mirnim životom“.

Priča Mirjane Nikolić, majke 28-godišnjeg momka koji je sa 19 godina napustio Suboticu i otišao „trbuhom za kruhom“, jedna je od mnogih koje ilustruju demografske promene koje su zadesile najseverniji grad u Srbiji.

Te promene potvrđuju se u rezultatima popisa iz 2022. godine.

Brojke govore da je u jednom od najmultikulturalnijih gradova, u kojem je u upotrebi četiri jezika, manjina sve manje, pogotovo onih koji imaju mogućnost dvojnog državljanstva i samim tim mogućnost rada u Evropskoj uniji.

Brojke takođe govore i da je broj neizjašnjenih veliki, dok je po prvi put od 16. veka većinsko stanovništvo u gradu srpsko, zahvaljujući migracijama iz unutrašnjosti zemlje.

Mirjana Nikolić je sa svojim mužem Zoranom ostala u Subotici dok je njihov sin Luka 2014. godine, zahvaljujući hrvatskom državljanstvu i pasošu, otišao na fakultet u Sloveniji i tamo završio studije i magistrirao.

„Ja sam ga vaspitala tako da proba da ode iz Srbije, da pokuša negde drugde jer sam imala nekakav osećaj da ovde neće nikada biti dovoljno dobro. On nije vaspitan za politiku – „ti meni, ja tebi“, vaspitan je da samo učenjem i svojim trudom može nešto da postigne“, rekla je Nikolić za RSE.

Njima je kao roditeljima, kako kaže, veoma teško jer ga viđaju jednom ili nijednom godišnje.

„Uvek sam mu govorila – ‘ako ne uspeš da se snađeš, uvek možeš da se vratiš kući bez bilo kakvog osuđivanja, ali potrudi se, pokušaj negde pronaći sebe’ „, priča ona.

„Tamo se ne prave razlike, bitno je samo šta znaš, šta umeš i koliko vrediš“, poručuje Mirjana Nikolić.

Promena nacionalne strukture Subotice je posebno vidljiva u poslednjih 11 godina, između dva popisa stanovništva.

Većinu od 123.952 građanina Subotice po prvi put u novijoj istoriji čine Srbi, iako je zbirno gledano njihov broj gotovo isti.

Tako je u najsevernijem gradu u zemlji danas oko 20.000 Mađara, Hrvata i Bunjevaca manje dok su u porastu neizjašnjeni – vanzemaljci, vilenjaci, hobiti, džedaji, kosmopolite, pingvini i drugi.

Gledajući podatke za celu zemlju, najveći pad, oko 70.000 ljudi, je zabeležen kod Mađara.

‘Ne živim ovde u radnom odelu i pidžami’

Jedan od razloga za odlazak iz Srbije omogućilo je i dvojno državljanstvo pa je veliki broj Mađara ali i Hrvata odlučilo da svoju budućnost grade negde drugde, van granica zemlje.

Jedan od njih je i nekadašnji Subotičanin Janoš Sekereš koji je iz Subotice otišao 2018. godine jer je, kako je rekao za RSE, video bolju budućnost za sebe i za svoju porodicu. Danas živi u Nemačkoj u regiji Baden-Virtemberg.

„Prvenstveno sam mislio na svoju ćerku. U Srbiji bih morao mnogo više da radim da joj priuštim sve ono što je ovde normalno da se pruži jednom detetu. Otišao sam zbog zdravog sistema koji postoji na zapadu. Ona ovde već govori tri jezika, četvrti uči. Njoj je dom ovde. Došla je sa 18 meseci“, kazao je.

Prosečna plata u Srbiji je oko 693 evra dok se prosečna plata u Nemačkoj, u zavisnosti od zanimanja, kreće od oko 4.105 evra.

Sekereš smatra da je Subotica bolja što se tiče socijalnog života, a da je Nemačka bolja što se tiče sistema i finansijskih mogućnosti, dok je zdravstveno-socijalna zaštita na mnogo većem nivou.

„Kada platim stan i kredit koji sam digao, opet mi ostane znatno više nego što bih u Subotici mogao da zaradim“, ocenio je Sekereš.

Zvanični podaci za februar 2023. godine navode da je prosečna plata u Subotici 615 evra, dok je u prestonici Srbije 875 evra.

Sekereš radi kao radnik u laboratoriji na kontroli kvaliteta poluproizvoda i proizvoda koji se plasiraju na tržište.

Živi u manjoj sredini, u selu sa oko 5.000 stanovnika, koje ima kulturni klub, razna džez dešavanja, a 20 kilometara dalje dostupno mu je sve što poželi, u gradu koji je prilično sličan Subotici a ima oko 60.000 stanovnika.

Subotica, prema prošlogodišnjem popisu stanovništva zajedno sa okolnim manjim mestima, ima ukupno 123.952 stanovnika.

„Radim samo radnim danima, ne spadam u onu kategoriju ljudi koji rade od jutra do sutra, koji žive u radnom odelu i pidžami. To je važno, jer ako već odete negde, nastavite sa nekim normalnim načinom života“, poručio je Janoš.

U Nemačkoj je, prema njegovim rečima, razvijena zdravstvena zaštita dece i briga o deci, i ne može da se dogodi da se neko dete ne upiše u školu ili vrtić, zato što postoji sistem koji brine o detetu.

Na pitanje, da li planiraju da se možda nekada vrate, Sekereš kaže da ukoliko njegova ćerka odluči da se vrati ili da se školuje u Srbiji, on će je podržati, ali se on za sada ne bi vraćao.

Kako je naveo, nije iznenađen rezultatima popisa stanovništva u Subotici jer smatra da je do značajnih demografskih promena došlo nakon raspada Jugoslavije.

„Najviše ljudi se iselilo zbog ekonomske situacije. Tome je doprinelo da se 2010. mogao uzeti mađarski pasoš i mnogo ljudi se iselilo, mladi stari, i drugi koji su dobili pasoše Evropske unije. Nastala je praznina koju su u međuvremenu popunili ljudi sa juga Srbije koji su došli u Suboticu zbog posla“, ocenio je Sekereš.

Mađarska je 2010. godine donela Zakon o sticanju državljanstva po pojednostavljenom postupku, pa je tako svima koji mogu da dokažu svoje mađarsko poreklo omogućila sticanje državljanstva a samim tim i pasoša, pod uslovom da govore mađarski jezik.

S obzirom da je Mađarska članica Evropske unije i Šengen zone, posedovanje mađarskog pasoša omogućava nesmetan rad u bilo kojoj zemlji unutar unije.

Centar Subotice pokazuje najveću promenu stanovništva

Bez obzira na velike oscilacije stanovništva, prošlogodišnji popis je pokazao da je jezgro Subotice po prvi put palo ispod 100.000 stanovnika, ne računajući okolna manja naselja, što nije neko veliko iznenađenje za antropologe, koliko činjenica da je oko 20.000 ljudi odbilo da se nacionalno izjasne, što znači da u Srbiji ima više od 5 odsto neizjašnjenih.

Subotička antropološkinja Viktorija Šimon Vuletić je rekla za RSE da je to prirodan proces koji je zabeležen svuda, pa tako Srbija i sve države bivše Jugoslavije imaju veliku depopulaciju, a razlozi su višestruki.

„Veliki broj ljudi se iselio zahvaljujući dvojnom državljanstvu jer su uzimali pasoše evropskih zemalja, Mađarske i Hrvatske. Prvi put se dešava u Subotici da je sam centar opusteo, da ima manje stanovnika koji su mahom obrazovani ljudi koji danas lakše dobijaju i poslove u inostranstvu, pa tako centar grada pokazuje najveću tendenciju promene stanovništva“, istakla je.

Međutim, njoj kao antropološkinji je najzanimljivije, kako navodi, to što Subotica pokazuje jednu svoju specifičnost zbog te fluidne etničke granice koja nije toliko zabetonirana jer u ovom gradu i dalje postoji veliki broj mešovitih brakova, ljudi sa višestrukim identitetom, pa tako i gotovo 20.000 neizjašnjenih, više nego Bunjevaca i Hrvata zajedno.

„Oni to rade iz nekih ličnih razloga, što danas nazivamo post-identiteti. To su identiteti koji su iz nekog razloga prevazišli klasične podele na etničku pripadnost, zato ljudi pronalaze sebi neke identitete pa su hobiti, džedaji, šišarke… Na taj način ljudi negde traže neke zajedničke imenitelje same Subotice“, objašnjava Šimon Vuletić.

„To je jedna od lepih karakteristika Subotice kojoj se nikada ne pridaje nikakva važnost“, dodala je.

Pastor: Rezultat popisa ‘udario u prsa’

„Nema čoveka koga ovaj rezultat nije ‘udario u prsa’. Bili smo spremni na to da nas je manje nego što nas je bilo, ali brojka deluje dosta upečatljivo. Jedan od razloga je demografske prirode. Mađarska zajednica je u fazi starenja i najviše je karakteriše negativan odnos između nataliteta i mortaliteta na godišnjem nivou, što ima dosta upečatljivu posledicu“, izjavio je za RSE predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor.

Drugi razlozi su, prema mišljenju Pastora, društvene prirode, jer prvo nije bilo radnih mesta pa je bilo zabrane zapošljavanja, zamrzavanja plata, raznih restriktivnih mera, ali i odluka ljudi gde žele da žive, u čemu je pomogla i mogućnost sticanja mađarskog državljanstva.

„Najveći broj ljudi, tvrdim, državljanstvo je uzelo iz emotivnih razloga zbog osećaja pripadnosti, ali jasno je bilo da to ima i praktične prednosti i ljudi su krenuli da koriste te prednosti i da nastave svoj život u Mađarskoj ili u nekim drugim evropskim državama zato što su prilike bile bolje, i sve je to rezultiralo ovu brojku od 70.000 ljudi o kojoj govorimo“, rekao je Pastor.

Žigmanov: Godinama se beleži radikalno opadanje broja Hrvata

Između dva popisa manje je oko 18.793 pripadnika hrvatske zajednice, i sada ih je gotovo tri puta manje nego 1991. godine kada ih je bilo nešto više od 97.344. U Subotici danas živi 10.431 Hrvata.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov izjavio je za RSE da hrvatska zajednica ima najveći demografski gubitak.

Kao razloge zbog kojih je u proteklih 11 godina došlo do opadanja broja pripadnika hrvatske zajednice, naveo je nepovoljne demografske prilike, značajniji udeo starijeg broja ljudi, višegodišnje negativno raspoloženje u javnosti kada je u pitanju hrvatski identitet, isključenost iz procesa donošenja odluka u proteklih 10 godina, ekonomske perspektive gde posebno mlađi napuštaju Srbiju.

On je ocenio da je potrebno očuvati multikulturalnost u Srbiji kako bi se negativni trendovi zaustavili.

„Ekonomski razlozi, nejednake šanse na tržištu rada, zatvorenost javne uprave za pripadnike hrvatske zajednice, odsustvo perspektiva na ovim područjima, nejednaka razvijenost svih područja, ali i dvojno državljanstvo koja nude Mađarska i Hrvatska zbog čega su ljudi napustili ove prostore“, smatra Žigmanov.

Bajić: Bunjevci u grupi ‘neizjašnjenih i neopredeljenih’

Osipanja ima i među Bunjevcima kojih je popisano 11.104, dok ih je 2011. bilo 16.706, a gotovo duplo manje u odnosu na popis iz 1991. godine kada ih je bilo 21.434.

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić rekao je za RSE da ova stranka nema utisak da su Bunjevci otišli iz Subotice, odnosno iz Srbije, ali da nisu otišli ni u neke druge nacionalne manjine, na primer, Hrvate jer je i njih manje, već se, prema njegovom mišljenju, „nalaze u grupi neizjašnjenih i neopredeljenih“.

Popis je pokazao i da je najmanji pad zabeležen kod većinskog naroda. Tako je broj onih koji se izjašnjavaju kao Srbi između dva popisa smanjen za svega 80 građana.

Natalija Jakovljević (RSE, foto: Magločistač)