Kineski državljanin za novinare i širu javnost potpuno nepoznatog identiteta, javio se u zrenjaninsko OJT i dao izjavu kako nije znao da je brendirano vozilo ekipe N1 zapravo TV ekipa i da je hteo da se parkira. Isti taj čovek je branio koleginicama i kolegama samo par dana ranije da izveštavaju iz kampa u kojem su u neljudskim uslovima bili smešteni radnici iz Vijetnama. U svom izlaganju da novinari ne treba da izveštavaju sa tog mesta posebno je pokazao prilog N1 televizije kao primer nepoželjne (jer je sve što je objavila neistinito), o čemu svi novinari i aktivisti koji su toga dana bili na terenu mogu da posvedoče.

Osoba koja je u kampu očigledno bila zadužena za zavođenje reda, zajedno sa svojim kolegama je fotografisala novinare, tražila da im fotografiše novinarske legitimacije, fotografisala tablice vozila. Dakle, reč je o maniru koji je postao standard za sve aktiviste i novinare. Slobodno se može reći da Linglong ima najsveobuhvatniju evidenciju pojedinaca i/ili grupa koje su dolazile i još uvek dolaze u kamp zrenjaninske Industrijske zone “Jugoistok”.

Međutim, slučaj u kojem je preprečen put ekipi N1, koja je obeležena kao najnepoželjnija, otvara još jednom pitanje bezbednosti izveštača koji su (uzgred rečeno) po svim normama novinarskog kodeksa izvestili o (po kineske investitore najblaže rečeno neprijatnom) događaju i time pokrenuli lavinu reakcija u domaćoj i međunarodnoj javnosti.

U Rešenju od 19. aprila, OJT kojim se odbacuje krivična prijava Ksenije Pavkov protiv NN lica, stoji da “ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti”, niti da je izvršeno krivično delo ugrožavanje sigurnosti ili fotografisanjem tablica vozila izvršeno krivično delo povreda slobode govora i javnog istupanja.

Kada je reč o procesu koleginica Pavkov kaže da joj se čini da je problematičnije ponašanje tužilaštva nego odbrane.

“Tužilaštvo je bilo dužno da nas obavesti o tome da će gospodin Pengui biti saslušan, mi smo imali pravo da budemo prisutni na tom saslušanju. Sa sadržajem njegovog iskaza sam se upoznala tek kada mi je na adresu poštom stiglo rešenje kojim se odbacuje moja krivična prijava. I itekako bih imala šta da pitam – primera radi, gospodin Pengui tvrdi da nije znao da smo mi novinarska ekipa na zadatku – to je nemoguće, ne samo zato što je naš automobil vidno i upečatljivo brendiran, dakle na njemu je jasno istaknut znak N1, nego i zato što je on u Industrijskoj zoni praktično uvek kada sam izveštavala bio prisutan. I pre incidenta zbog kog smo podneli krivičnu prijavu, u više navrata je pokušavao da spreči koleginice i kolege da izveštavaju, da snimaju. Osim toga, on u iskazu navodi da smo ‘maltene mi njemu preprečili put’, a on eto nije hteo da nas obiđe da ne bi vozio po travi, iako se na snimku koji smo priložili tužilaštvu jasno vidi da je on taj koji je preprečio put. Da ne nabrajam dalje, više je stvari u njegovom iskazu koje su u najmanju ruku neuverljive. I pored toga, OJT je više poverenja ukazalo njegovom iskazu, nego meni i mom snimatelju, i na osnovu toga odbacilo krivičnu prijavu. Zbog toga su advokati na takvu odluku uložili žalbu.”

U Rešenju OJT navedeno je da je nesporno utvrđeno da osumnjičeni “kritičnom prilikom ni na koji način nije niti rečima niti bilo kakvom konkludentnom radnjom stavljao u izgled bilo kakvo zlo, vać da je isti razgovarao telefonom, te da je nakon završenog razgovora fotografisao registarske tablice putničkog motornog vozila u kom su se nalazili oštećeni, a potom napustio lice mesta. Na osnovu dostavljenog nam snimka, takođe je utvrđeno, a iz samog obaveštenja koji prati sam snimak, da se kritični događaj odigrao nakon završetka snimanja, te da je osumnjičeni na nekoliko minuta blokirao put.”

Advokat Veljko Milić kaže da su, pre svega, ovakva krivična dela teško dokaziva jer je radnja kojom je ugrožena sigurnost novinarki i snimatelju N1 takva da se može protumačiti na različite načine:.

”Smatram da tužilaštvo u konkratnom slučaju nije dovoljno pažnje poklonilo okolnostima u kojima se radnja dogodila, da se radi o večernjim satima i na uskom putu na kojem dvoje kola ne mogu da se mimoiđu, kao i da je osumnjičeni iskoristio ovu okolnost da prepreči put novinarki i snimatelju N1. Samo ove okolnosti mogle bi predstavljati konkludentnu radnju kojom se preti napadom na život i telo. Odbrana okrivljenog koji kaže da nije preprečio put automobilu N1 ne poklapa se onim što se vidi na snimcima koje je zabeležila Ksenija Pavkov. Tužilaštvo ni na ovu činjenicu ne obraća potrebnu pažnju. Takođe, tužilaštvo u potpunosti prihvata odbranu osumnjičenog i na odbrani osumnjičenog u najvećoj meri zasniva svoju odluku. Mora se istaći da osmunjičeni može da bira odbranu kakvu želi, pa i da u svojoj odbrani ne govori istinu. Zbog toga je tužilaštvo moralo biti naročito oprezno prilikom formiranja odluke gotovo isključivo na odbrani osumnjičenog.”

Ksenija kaže da se posle svega oseća razočarano, ali ne i iznenađeno. Nije očekivala drugačiji ishod jer je reč “o najblaže rečeno, neravnopravnom procesom pred tužilaštvom.”

“To mi je bilo jasno prilikom prvog (i ispostaviće se – jedinog) saslušanja, na kom se osim mene, mog snimatelja Aleksandra Milanovića i našeg advokata pojavio i advokat odbrane. Podsetiću da smo mi krivičnu prijavu podneli protiv NN lica i tek tada smo saznali ne samo da je NN lice kineski državljanin Chen Pengui, nego i da je već saslušan pred Tužilaštvom u Zrenjaninu, a da o tome nismo obavešteni ni moj snimatelj ni ni naši pravni zastupnici. Sa druge strane, njegova advokatica je uredno bila prisutna prilikom mog saslušanja.”

“NOVI STANDARDI” U IZVEŠTAVANJU O INVESTICIJI OD JAVNOG ZNAČAJA

Reporteri iz drugih zemalja bili su iznanenađeni “procedurom” koju su prolazili u zrenjaninskoj industrijskoj zoni, a koja je bila uobičajena izveštačima iz Srbije: fotografisanja ekipa i tablica vozila sa kojim su došli na teren i objašnjavanja nisu uključeni u njihovu svakodnenu rutinu. Svako snimanje dronom je bilo posebno praćeno od strane “domaćina”.

Redosled je sledeći: po dolasku novinara na mesto izveštavanja obezbeđenje je dužno da o tome obavesti telefonom kineske šefove. Potom se svako ko je izveštavao pojedinačno fotografisao, a fotografisane su I tablice vozila sa kojim je došao/la. Nema dileme da je one večeri kada je preprečen put ekipi N1 bila sprovedena praksa koju su prošli svi koji su bar jednom izvestili iz kampa. Ovaj redosled bio je istovetan i te, “kritične večeri”, a Ksenija je objasnila tužilaštvu i kako se tom prilikom osećala.

“Često me pitaju da li će ovakve stvari da utiču na to kako radiš svoj posao – naravno da neće, koleginice i kolege koje ovaj posao rade onako kako treba da se radi, svakodnevno su izloženi pritiscima, napadima, pretnjama i ništa od toga nije uticalo da neko skrene sa ispravnog puta. Čini mi se da je bolje pitanje kako ovakve stvari utiču na naš privatni život i živote naših porodica. Utiču i te kako, svaki put kada ti neko na ulici dobacuje, kada te vređa ili ti, eto, usred noći automobilom prepreči put, ti to nosiš sa sobom kući. Na terenu moraš da zadržiš profesionalni odnos prema takvim situacijama, da ostaneš miran, u situacijama koje su objektivno uznemirujuće. S vremenom se navikneš, ali verovatno se sve to negde taloži i ostavlja posledice. Da ni ne pominjem kako članovi porodice reaguju, koliko se uznemire, kada se pojavi vest da sam se našla u nekoj situaciji koja je potencijalno opasna”, objašnjava Ksenija Pavkov.

Kakva je situacija kada je reč o pritisku na novinare sve se jasno vidi iz baze podataka koju vodi Nezavisno udruženja novinara (NUNS). “Vidljivo je i letimičnim pogledom na medije gde mnoge naše koleginice i kolege trpe pritiske i napade, rekao je Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a.

“To se sa usložnjavanjem političke situacije pojačava. Imamo intervale kada i vlast podstiče napade preko svojih botova i drugih jastrebova koji služe za to da se novinari na neki način zastraše i učine nesigurnim. U ovakvim vremenima kada teško možete doći do posle i egzistencije, ako vam je još ugrožena bezbednost vi ste na granici da u jednom trenutku odustanete ne samo zato što vi trpite nego zato što trpi i vaša porodica. Za sve nas to je razumljivo, to smo izabrali i znali smo sa čimo možemo da se suočimo, ali to niije obaveza naših najbližih. Onda je često slučaj da to bude kod novinara presudni momenat kada odustanu. U atmosferi u kojoj se dešavaju takve stvari veća je šansa da ljudi koji su nezavisni, slobodni novinari u jednom trenutku klecnu i kažu “nema ko da me zaštiti”. Udruženja pokušavaju, štite u meri koliko mogu, daju u javnosti saopštenja, izjašnjavaju se, alarmiraju policiju i tužilaštvo, ali u mnogim slučajevima to nema nikakvog efekta po bezbednost i sigurnost naših kolega.”

Odbacivanje krivične prijave Ksenije Pavkov od strane zrenjaninskog tužilaštva je na tom tragu, kaže Bodrožić i dodaje:

“Iz toga vidite da ako je neko izuzet iz zakona, to je u ovom trenutku i kineska kompanija Linglong. Oni su država u državi i jednostavno nemaju ne samo obavezu da se izjašnjavaju javnosti o pitanjima koja su u javnom interesu i koje bi im postavljali novinari nego oni ne žele da imaju bilo kakvu prepreku u svom radu , pa su se toliko osilili da i fizički sprečavaju ljude da izveštavaju. Ta manifestacija sile je dobila sada i pečat države i to nam je nauk za budućnost da mi kada imamo problem očigledno nam poručuju ‘vi se samoorganizujte’.”

Advokat Veljko Milić govoreći iz prakse kaže da je činjenica da sudska praksa krivično delo Ugrožavanje sigurnosti tumači vrlo usko te da veliki broj radnji koje objektivno ugrožavaju sigurnost novinara ostaje bez krivičnopravne zaštite.

“Jedini način da se novinari adekvatno zaštite je da se uvede novo krivično delo ili neki drugi mehanizmi koji bi omogućavali nadležnim organima da postupaju i u ovim situacijama.”

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić zaključuje na kraju da su policija i tužilaštvo zbog EU integracija, umeli da se zdaju u intervalima kada im trebaju pozitivne ocene iz Brisela, pa se neki slučajevi reše, ali “uglavnom mi nemamo punu zaštitu države”, tvrdi on.

“U ovakvim slučajevima, kada se tu nađu još kompanije, onda ispada da je država nemoćna i da je sama dopustila da te kompanije zbog ne znam kakvih viših ciljeva budu države u državi.”

(Ivana Gordić Perc, UGS Nezavisnost / Foto: Ana Lalić)