Birači opštine Mali Iđoš 6. maja ove godine otvorili su vrata lokalne skupštine za tri odborničke grupe više nego u proteklom sazivu. Iako je dotadašnja vladajuća koalicija Mađarska koalicija-SPS-Crnogorska partija (CP) dobila dovoljnu podršku da još jednom formira većinu, Mali Iđoš je dobio novu lokalnu vlast. Većinu su formirale DS-SPS-URS-GG „Mali akcionari, oštećeni radnici, poljoprivrednici i poniženi građani opštine Mali Iđoš“. Ovim je DS na lokalnom nivou okrenuo leđa svom potencijalnom kaolicionom parneru iz SVM, što je konstututivnu sednicu dovelo do Upravnog suda. Iako je Upravni sud odbio pritužbe SVM na zakonitost održane sednice, Karolj Pal, lider bivše vladajuće koalicije, ostao je pri tvrdnji da je nova lokalna vlast formirana protivno biračkoj volji građana Malog Iđoša i da je DS izneverio koalicioni dogovor sa njegovom strankom koja je na snazi u 20 vojvođanskih opština.

Međutim, tradicionalno dobri odnosi SVM i DS odavno nisu primenjivi na lokalnoj političkoj sceni Malog Iđoša pa su i prvi koraci nove koalicije prvenstveno išli u pravcu optužbi na račun svojih prethodnika štedeći SPS, partnera i u bivšoj i u sadašnjoj vlasti. Međusobne optužbe samo su produbile jaz koji je ostavio malo prostora za eventulano prestrojavanje većine oko DS, ali je SVM javno otvorio vrata saradnje eventulanom „upodobljavanju“ oko SNS, koji je osvojio 4 mandata. S druge strane, Karolj Pal je izrazio spremnost SVM i CP na saradnju sa SNS koji zajedno imaju 11 odbornika. Na pitanje u redovima koje stranke će potražiti najmanje 2 odbornika koja im nedostaju za većinu, Pal je rekao da SVM neće inicirati promene, ali će pružiti podršku onima koji žele da se aktuelna većina smeni, a to je SNS. „Očekujem da ćemo imati dovoljnu podršku i to vrlo skoro“, izjavio je Pal još u avgustu 2012. godine, ali u međuvremenu u SO Mali Iđoš nije došlo do promena.

Bivša vlast za 18 meseci popila 3 miliona? 

Predsednica opštine dr Eržebet Celuška-Frindik (DS) izrazila je nezadovoljstvo činjenicom da se prethodnici nisu udostojili ni protokolarne primopredaje vlasti, ali ovo pravda činjenicom da  je za kratko vreme u poslovanju prethodne vlasti otkriven niz nezakonitosti i malverzacija. „U opštinskoj kasi smo našli samo dugove. Primera radi, zbog nenamenskog trošenja više od 100 miliona dinara od izdavanja državnih oranica,  dovedena je u pitanje komasacija. Potrošeno je i više od 15 miliona dinara za kuglanu u Feketiću, jer je izvođač radova plaćen unapred za radove koje nije obavio. Dug prema „Vojvodinaputu“ iznosi više od 46 miliona dinara. Za mene lično je najšokantniji podatak da je bivša vlast samo za alkoholna pića za oko godinu i po dana potrošila čak 3 miliona dinara. To je recimo 10 hiljada litara vina“, ogorčena je predsednica maloiđoške opštine.

Crnogorski više ne postoji

Na meti kritika ubrzo se našla i pionirska odluka prethodne vlasti da na zahtev Crnogorske partije i Udruženja Crnogoraca u Srbiji „Krstaš“ u opštini Mali Iđoš uvede crnogorski jezik u službenu upotrebu. Kritike su stigle upravo sa adrese bivših koalicionih partnera iz SPS, od novoizabranog predsednika SO Mali Iđoš Marka Rovčanina, koji se u o crnogorskom jeziku izjasnio kao o „nepostojećem“, iako je odluku o uvođenju crnogorskog jezika u službenu upotrebu u prethodnom sazivu podržala i njegova stranka.

Inače, mišljenje aktera političkog života u Malom Iđoš, naročito učesnika u vlasti ova činjenica ne čudi s obzirom na doslednu netransparetnost lokalne samouprave u Malom Iđošu. Osim šturih i nepotpunih odgovora (uglavnom da ili ne) na neka pitanja u upitniku o radu, iz opštine Mali Iđoš nismo dobili nijedan drugi podatak na osnovu kojeg bi se mogao oceniti njihov rad. Iako na prezentacijama SKGO i Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i državnu upravu da opština Mali Iđoš poseduje Strategiju socijalne zaštite, Strategiju razvoja 2009-2014 i Informatičku strategiju – nijedan od ovih dokumenata nije dostupan javnosti. Nijedan od njih se ne nalazi ni na zvaničnoj prezentaciji lokalne samouprave koja je, takođe, teško dostupna.

Na ovoj internetskoj stranici građanima su dostupne usluge virtuelnog matičara i jedinstvenog biračkog spiska, ali ne i kompletna E-uprava. Službeni listovi u sklopu kojih se nalaze i planovi budžeta i druge važne odluke lokalne samouprave objavljivani su samo do 2010. godine, a odeljak sa javnim nabavkama ne postoji. Niz molbi i zahteva lokalnoj samoupravi da nam omoguće uvid u strategije i ostala relevantna dokumenta i sadržajnije odgovore na pitanja iz delokruga svog rada – ostali su neuslišeni.

Za zatvorenost prema javnosti i netransparentan rad novu vladajuću koaliciju optužuju i iz opozicije. „Svega dve sednice su održane otkako je formirana nova većina, a to je jedini način nas iz opozicije da saznamo šta radi vlast. U međuvremenu, komunikacija vlasti i opozicije ne postoji. Verujem da je uzrok hermetične zatvorenosti ove koalicije činjenica da su u njoj naizgled pomirene nepomirljive opcije samo da bi se smenila prethodna vlast. Lično smatram da je neprirodno i protivno demokratiji da se iz učešća u lokalnoj vlasti izuzmu dve nacionalne partije, koje predstavljaju mađarsko i crnogorsko stanovništvo, koje je većinsko u opštini. Činjenica je i da osim SVM i Crnogorske partije,  u opoziciji trenutno i SNS koji je vladajuća stranka na republičkom nivou, tako da nije isključeno naknadno upodobljavanje. Trenutno, SVM, CP i SNS imaju 11 od 25 odbornika, tako da je odluka SPS ključna“, kaže Nenad Stevović, predsednik CP i odbornik u SO Mali Iđoš.

Industrijska zona u privatnom vlasništvu

U nizu optužbi na račun prvenstveno SVM, vodeće stranke u prethodnoj vlasti, jedna od najozbiljijih je, čini se, ona u vezi sa poslovanjem preduzeća Small Steps koje je 2004. godine osnovala lokalna samouprava u partnerstvu sa austrijskim biznismenom Aleksandrom Samonigom. Na konferenciji za novinare, koju je nova vlast sazvala povodom 100 dana rada, Vladimir Lopičić (DS), zamenik predsednika opštine Mali Iđoš, izneo je u javnost podatak da se lokalna samouprava iz nejasnih razloga povukla iz partnerstva, a time i nadležnosti nad upravljanjem industrijskim parkom. On je takođe novinarima dao na uvid kupoprodajne ugovore između opštine Mali Iđoš i Small Steps koji su sačinjeni tokom jednog dana kako bi se privatnom preduzeću obezbedile državne subvencije za komunalno opremanje. Inače, spekulacije o malverzacijama oko „industrijskog parka“ datiraju gotovo od samog osnivanja 2004. godine, a naročito tokom kupovine privatnih parcela od strane lokalne samouprave za potrebe formiranja industrijskog parka.

Više nezaposlenih nego zaposlenih

Veći broj nezaposlenih (2.078) nego zaposlenih (1.711), nerazvijena privreda i skroman budžet čine opštinu Mali Iđoš najnerazvijenijom u Severnobačkom okrugu, ali i jednom od najmanje razvijenih opština u Vojvodini. S druge strane, Mali Iđoš prednjači u broju onih koji primaju platu iz budžeta (346), što je blizu 30 odsto od ukupnog broja zaposlenih, a cifra od gotovo 4 zaposlena na 1.000 stanovnika u opštinskoj administraciji znatno prelazi prosečan broj zaposlenih u većini vojvođanskih opština. Budžet od nešto više od 300 miliona dinara godišnje koji u najvećoj meri poslednjih godina troši opštinska administracija i funkcioneri.

Iako su za 8 godina samo dva investitora, Julia Mlin i Renesansa, izgradila svoje pogone u Malom Iđošu, pojedini nezadovoljni vlasnici otkupljenih parcela javno su prozivali Karolja Pala za  nezakonito sticanje koristi. Jedan od njih, Ilija Obradović ostao je 2009. godine bez 1.250 čokota vinove loze i sa 18 hiljada duga nakon što mu je vinograd  pogažen mehanizacijom koja je uređivala okolne parcele za buduće građevinske parcele. Obradović je, kaže, štetu pretpeo jer je najpre odbio ponudu Small Steps da proda svoju njivu za 30 centi po kvadratnom metru, a potom i ponudu lokalne samuprave da mu se po rešenju o ekspropijaciji otkupi parcela po 60 centi po kvadratu.

O poslovanju Small steps d.o.o, o ostvarenom profitu i načinu na koji je lokalna samouprava isti delila sa parterskim privatnim preduzećem, više podataka dostupnih javnosti – nema.

Ranka Ivanoska (Autonomija) 

Želite više informacija?

(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)