Skip to main content

MAJA SEDLAREVIĆ: Vojvođanski parlament više ne može da ćuti

Autonomija 18. сеп 2009.
4 min čitanja

sedlarevic.jpgPotpredsednica Skupštine Vojvodine i funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević kaže da će ta stranka insistirati na tome da se u pokrajinskom parlamentu ponovo pokrene pitanje sudbine Statuta Vojvodine i Zakona o nadležnostima. Ona je za portal www.autonomija.info izjavila i da je inicijativom za sazivanje vanrednog okupljanja vojvođanskih poslanika predložila predsedniku Skupštine AP Vojvodine Šandoru Egerešiju da iskoristi svoju mogućnost i sazove takvu sednicu, te da su se s istim predlogom obratili i šefovima poslaničkih grupa vladajuće koalicije u pokrajini.
– Važno je da se poslanici pogledaju oči u oči i da se vidi da li je neko u međuvremenu promenio mišljenje pod pritiskom partijske centrale u Beogradu. Da vidimo ko je zaista za zaštitu interesa Vojvodine i dostojanstva njenih institucija, a kome je to samo politički marketing. Mislim da bi politički pritisak koji bi mogli da proizvedemo bio od izuzetnog značaja, jer se sada, trenutno ćuti i trpi ponižavanje – ističe Maja Sedlarević.
Koje bi konkretno poruke ili zahteve, po Vama, pokrajinski parlament tom prilikom trebalo da uputi centralnim vlastima?
– Pokrajinski poslanici bi morali da od kolega u republičkom parlamentu zatraže ili da daju ili ne daju saglasnost na Statut AP Vojvodine i usvoje Zakon o nadležnostima ili da kažu da ne žele da poštuju važeći Ustav i da Skupštinu AP Vojvodine ne smatraju legalnim i legitimnim predstavničkim domom građanki i građana Vojvodine. U svakom slučaju, trenutna situacija je krajnje ponižavajuća i za Vojvodinu i za pokrajinsku administraciju i nedopustiv je odnos centralnih vlasti prema pokrajini u kojoj živi dva miliona građanki i građana koje Skupština AP Vojvodine predstavlja. I to treba jasno i glasno reći!
Da li zbog neusvajanja statuta može da se postavi i pitanje odgovornosti Skupštine Vojvodine?
– Poslanici Skupštine AP Vojvodine ispoštovali su svoju obavezu i u ustavnom i zakonskom roku uputili Statut AP Vojvodine na potvrdu Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, pre usvajanja Predloga statuta vođena je višenedeljna javna rasprava tokom koje su svi subjekti bili u prilici da utiču na konačni tekst predloga… Pitanje koje će se samo od sebe postaviti ne bude li jasnog odgovora i znaka da se ignorantski stav republičkih prema pokrajinskoj vlasti više ne može trpeti, biće – ko ima pravo da ćuti dok se ponižava volja dva miliona birača? Mislim da je najveća odgovornost na premijeru Bojanu Pajtiću i predstavnicima Demokratske stranke, upravo zbog toga što imaju apsolutnu većinu u pokrajinskom parlamentu i najvećim delom su i uticali na sadržaj teksta predloženog Statuta. Na njima je bila i obaveza da tokom prethodnih godinu dana obezbede podršku najpre u svojoj stranci, kao i u strankama koje skupa sa njima čine vladajuću koaliciju. Zašto se to nije desilo, pitanje je za njih. Kao što je pitanje i zašto dopuštaju da se prolongiranjem statuta krši Ustav? Podsetiću da je Bojan Kostreš, kao predsednik Skupštine AP Vojvodine, pozvao na bojkot ustavnog referenduma i da u Vojvodini taj Ustav nije prošao. Ali, Ustav je na snazi i valja ga poštovati, a našli smo se u situaciji da ga ne poštuju oni koji su ga doneli.
Koliko je realno da se pokrajinska vlast odluči i na primenu drugih ustavnih mehanizama, kao što su žalba Ustavnom sudu, ili pak raspisivanje pokrajinskog referenduma o čemu je takođe bilo reči u javnosti?
– To su sve legalni i legitimni načini da se ovaj problem reši, ali o tome treba da razgovaramo na sednici pokrajinskog parlamenta, gde bi, u svakom slučaju, najvažnije bilo postići konsenzus i zajednički nastupiti u odbrani interesa Vojvodine. Nadam se da do ovako drastičnih mera nećemo doći i da će se i Statut AP Vojvodine i Zakon o nadležnostima u najskorije vreme naći pred republičkim poslanicima i biti potvrđeni. Ono na čemu će Liga socijaldemokrata Vojvodine insistrirati jeste da se učini sve da se Skupština Republike Srbije konačno i definitivno izjasni o najvišem pravnom aktu Vojvodine, ali i da se u međuvremenu oglasi i pokrajinski parlament.
Zbog čega se takvi „drastičniji“ potezi pokrajine obično komentarišu kao uvod u radikalizaiciju poltičkih prilika, dok, s druge starne, neizjašnjavanje o statutu iako je reč o ustavnoj obavezi republičkog parlamenta, nikog u centralnoj vlasti posebno ne uznemirava?
– To je stara demagoška priča. S jedne strane korišćena u dnevnopolitičke svrhe, a sa druge pokazuje se neverovatna volja centralnih vlasti da ova zemlja ostane i dalje visoko centralizovana i zatvorena. Decentralizacija Srbije i davanje većih nadležnosti Vojvodini i lokalnim samoupravama, kao i formiranje novih regiona u zemlji put su koji Srbiju vode ka modernizaciji, efikasnijoj administraciji i bržem i boljem ravnomernom regionalnom razvoju. Dokle god je tako, Evropa i evropske integracije će biti tek pusta priča. Jer, decentralizacija je jedan od uslova za put u EU. A šta nam se dešava? U Beogradu ne postoji svest o tome da iz Vojvodine stižu dobri i kvalitetni predlozi, inicijative i prakse. Nijedna od naših inicijativa se nije našla u skupštinskoj proceduri, a kamoli da je usvojena!
Da li je moguće da se pitanje vojvođanskog statuta internacionalizuje i na koji način?
– Nadam se da neće biti razloga da do toga dođe, da će vrlo skoro Statut AP Vojvodine i Zakon o nadležnostima biti potvrđeni u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Onda će Liga socijaldemokrata Vojvodine, ponovo, krenuti sa kampanjom za izmenu Ustava Republike Srbije i tražiti da Vojvodina dobije stvarne nadležnosti – zakonodavnu, izvršnu, sudsku vlast, izvorne prihode i svoju imovinu, kojom će i upravljati i njome raspolagati. Želim da verujem da Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, nije zaboravio obećanje da će uskoro zaista otpočeti rad na izmeni najvišeg pravnog akta Srbije.