„Sigurna sam da bi Milan Mladenović danas bio uz svoje sugrađane na ulicama jer ovo je borba protiv zla i nepravde protiv kojih se i sam borio dok je bio živ“, rekla je u intervjuu za Danas Maja Maričić, predsednica Upravnog odbora Zadužbine Milana Mladenovića i njegova dugogodišnja partnerka.

Na profilima društvenih mreža Zadužbine Milana Mladenovića pojavili su se kratki isečci pesme „Karavan“ sa ispisima biranih stihova kao što su „Ustaj, budi se“, „Oslobodi se“, „Nemamo vremena“, u jeku građanskih protesta Srbija protiv nasilja.

„Želeli smo da ovim klipovima koje objavljujemo u poslednjih mesec dana podsetimo ljude na Milanove reči, koje su, nažalost, ponovo veoma aktuelne. Na protestima su Milanove poruke veoma žive: govornici ga citiraju, ljudi nose transparente sa njegovim stihovima, na mrežama se dele citati iz njegovih intervjua. Svrha postojanja Zadužbine je očuvanje sećanja na Milanov lik i delo. Milan je stvorio muziku i poeziju koja je ostala za sva vremena, ali neodvojivi deo njegovog bića je bio i aktivizam, želja i volja da svojim delovanjem pokuša da promeni na bolje okolnosti koje ga okružuju. U tom duhu, čuvajući sećanje na taj deo njegove ličnosti, nastali su ti klipovi“, rekla je Maričić za Danas.

Ona je navela i da je sigurna da bi Milan danas bio uz svoje sugrađane na ulicama jer ovo je borba protiv zla i nepravde protiv kojih se i sam borio dok je bio živ.

„Pesma “Zajedno“ je nastala 1992. godine a objavljena je na albumu “Neko nas posmatra“ (1993) na kom su, kao i na prethodnom (“Dum Dum”, 1991), gotovo sve pesme direktno inspirisane dešavanjima s početka devedesetih“, dodala je.

Na stranici Zadužbine je i tekst „Unutrašnja strana rukavice“ objavljen 1991. godine u Borbi, koji je aktuelan i za ovaj trenutak. Da li biste izdvojili neki deo tog teksta i zašto?

Maričić je rekla da bi izdvojila deo teksta „eoni ćutanja“.

„Eoni ćutanja. Ključna rečenica. I tada i sada. Kao društvo, ćutimo već više od trideset godina. Nasilje koje je počelo još 1990, zatim eskaliralo u Dubrovniku, preko Vukovara, Sarajeva, Prijedora, Srebrenice… a završilo na Kosovu, rodno je mesto svih oblika nasilja zbog kojih su ljudi danas na ulicama. Nasilnici iz devedesetih nam određuju živote i danas, nikada nisu ni prestali. Ne govorim samo o političarima, to je ono što je vidljivo golim okom.“

„Mi smo jedno duboko traumatizovano i obolelo društvo već decenijama, društvo u kom se nasilje zalivalo umesto da se seklo u korenu. Strašno je što su morale da se dese ove dve užasne tragedije u kojima su naša deca stradala da bi se desio okidač, da bi se ljudi oslobodili i izašli na ulice i vrisnuli, da citiram Milana iz navedenog teksta: “Boli me, boli te, boli ga, boli nas, boli vas, boli ih, pomagajte!!! I gde su oni koji pomažu?”, upitala je ona.

(Danas, Foto: Facebook EKV)