„Nemamo razloga da isključimo mogućnost da mađarske obaveštajne službe i dalje prikupljaju informacije i manipulišu političkim procesima unutar Evropske unije (EU)“, ističe u razgovoru za Danas Gabor Horvat, urednik mađarskog opozicionog lista Nepszava. On na taj način komentariše aferu koja potresa Brisel, a u čijem su središtu ljudi bliski vladi premijera Viktora Orbana, među kojima je i komesar Oliver Varhelji, za koga postoje navodi da je nadgledao špijunsku mrežu u Briselu.

Sa Horvatom smo razgovarali i o predstojećim izborima u Mađarskoj i koje su šanse da opozicija porazi dugogodišnjeg premijera Viktora Orbana.

„Zanimljivo je da su nezavisni anketari bez izuzetka već oko pola godine uporni u tvrdnji da opoziciona stranka Tisa Petera Mađara ima prednost od 7 do 15 odsto. Njihovi rezultati u prošlosti su bili najbliži stvarnom ishodu“, ukazuje naš sagovornik, dodajući oprezno da do aprila ima još skoro šest meseci, te da može biti mnogo iznenađenja – i u Mađarskoj i u svetu.

Komentarišući održavanje izbora u uslovima vanrednog stanja, Horvat objašnjava da to znači da Orbanu više nije potreban parlament.

On, dodaje Danasov sagovornik, po želji može da vlada dekretima – baš kao što je to činio admiral Mikloš Horti dok je bio namesnik između dva svetska rata.

„Može da menja pravila igre kad god poželi, da ograničava slobodu medija, izražavanja i okupljanja, da se obračunava sa opozicionim političarima i nezavisnim medijima“, navodi Horvat.

Protekle nedelje u Budimpešti su u istom danu održana dva mitinga pristalica dva suprotstavljena politička tabora. Čini se da je izborna kampanja u Mađarskoj već u punom jeku, iako su izbori tek za nekoliko meseci. Da li se slažete?

– Svakako. Izbori će verovatno biti održani 12. aprila sledeće godine, a obe strane već mesecima vode kampanju. Viktor Orban je pre nekoliko dana rekao da je preuzeo vođstvo Fidesove kampanje još u aprilu. Od tada stvara utisak da smo već u samoj završnici. To samo po sebi pokazuje da oseća da ima ozbiljan problem.

Taj problem, čini se, oslikava se i u istraživanjima javnog mnjenja – opoziciona stranka Tisa je „rame uz rame“ sa Fidesom u anketama. Nezavisne institucije takođe daju prednost opoziciji za razliku od provladinih istraživačkih centara koji predviđaju suprotan ishod. Koliko su ankete pouzdane?

– Videćemo u aprilu. Zanimljivo je da su nezavisni anketari bez izuzetka već oko pola godine uporni u tvrdnji da Tisa ima prednost od 7 do 15 odsto, dok istraživači javnog mnjenja koji obično rade za vladu i Fides uglavnom drže svoje rezultate u tajnosti. Orban je izjavio da, prema njihovim internim anketama, njegova stranka može da osvoji 80 od 106 pojedinačnih mandata, dok nezavisne agencije, čiji su rezultati u prošlosti bili najbliži stvarnom ishodu, daju stranci Tisa sasvim realne šanse za pobedu. U svakom slučaju, do aprila ima još skoro šest meseci, i može biti mnogo iznenađenja – i u Mađarskoj i u svetu.

Veliki broj ljudi prisustvovao je Orbanovom mitingu u četvrtak. Da li on, poput Aleksandra Vučića u Srbiji, mobiliše svoje pristalice za skupove finansijskim podsticajima, sendvičima ili drugim pogodnostima?

– Orbanove pristalice su uglavnom došle sa sela, a neke i iz susednih zemalja. Centar grada bio je prepun autobusa koji su dovozili te ljude u Budimpeštu. Neki su priznali da su, pored besplatnog prevoza i sendviča, dobili i 5.000 forinti (oko 12,50 evra). Zanimljivo je da se ovoga puta nisu pojavile Orbanove nekadašnje pristalice iz Poljske. Opozicija je, s druge strane, okupljala uglavnom ljude iz Budimpešte i liberalnih gradova, dok su neki iz udaljenih sela sami organizovali put o svom trošku.

Do februara prošle godine Peter Mađar bio je član Orbanove stranke Fides. Sada su žestoki politički protivnici. Koje su glavne razlike između Mađara i Orbana?

– Peter Mađar sebe opisuje kao religioznog konzervativca koji veruje u demokratiju i podržava ideju snažne Evrope. U svom govoru obećao je da će Mađarska pristupiti Evropskom javnom tužilaštvu. Takođe je pozvao na nacionalno pomirenje i mirnu tranziciju vlasti. Orban je, s druge strane, za sve loše optužio „Brisel“, naročito za rat. Orbanov Fides napustio je Evropsku narodnu partiju i pomerio se ka krajnjoj desnici, dok se Tisa Petera Mađara definiše kao umerena konzervativna, hrišćansko-demokratska snaga. Orban je više puta govorio o podeli između svog tabora i, kako je rekao, „tabora rata“. Peter Mađar je naglasio potrebu za ujedinjenjem i postizanjem kompromisa.

Mađarska je nedavno produžila višegodišnje vanredno stanje za još šest meseci, pa će se naredni izbori po svemu sudeći biti održani pod posebnim pravnim režimom. Šta to tačno znači?

– To znači da Orbanu više nije potreban parlament. Iako ima ustavnu većinu u zakonodavnom telu, on po želji može da vlada dekretima – baš kao što je to činio admiral Horti (Mikloš) dok je bio namesnik između dva svetska rata. Može da menja pravila igre kad god poželi, da ograničava slobodu medija, izražavanja i okupljanja, da se obračunava sa opozicionim političarima i nezavisnim medijima.

Evropski komesar iz Mađarske Oliver Varhelji našao se u centru medijskih izveštaja koji tvrde da je nadgledao špijunsku mrežu u Briselu. Navodno su agenti povezani sa vladom Orbana pokušavali da regrutuju zvaničnike iz evropskih institucija između 2012. i 2018. Nekoliko izvora u Briselu reklo je za Politico da je „javna tajna“ da mađarska obaveštajna služba aktivno radi na regrutovanju ljudi unutar EU. Kako to komentarišete?

– Još ranije sam imao poznanike koji su radili u Briselu i koji su mi poverili svoja lična iskustva sa ovakvim aktivnostima. Tada nisam uspeo da pronađem dokaze ili svedoke spremne da se javno predstave, pa nisam mogao da proverim i objavim priču. Ali ono što je sada otkriveno zahvaljujući saradnji mađarskog portala Direct36 i belgijskih kolega potpuno se poklapa sa pričama koje sam tada čuo. Štaviše, nemamo razloga da isključimo mogućnost da mađarske obaveštajne službe i dalje prikupljaju informacije i manipulišu političkim procesima unutar EU.

A izvan EU? Konkretno mislim na nedavni slučaj iz Bosne i Hercegovine odakle su proterana dva državljana Mađarske, od kojih se za jednog sumnjalo da je obavljao obavještajne aktivnosti na štetu Bosne i Hercegovine, potvrđeno je u četvrtak za Radio Slobodnu Evropu u Službi za strance BiH. Poznato je da Orban i Milorad Dodik imaju veoma blizak odnos.

– To je apsolutno tačno. Orban je više puta pokušao da pomogne Dodiku, šaljući pripadnike svoje elitne antiterorističke jedinice u Bosnu. Što se tiče verodostojnosti poslednje špijunske priče, čini se da su osobe koje su privedene pomalo prestare za sofisticirane obaveštajne misije.

Ivana Šundić Mihovilović (Danas)