Mađarska opozicija održala je u subotu drugi krug predizbora čiji će rezultati pokazati ko će biti suparnik premijeru Viktoru Orbanu na izborima na proleće.

Dok je, kako navodi Euronjuz, politički moto među mađarskim opozicionim strankama uoči izbora sledeće godine postao “bilo ko osim Orbana”, izbor se suzio na dva kandidata: umereni konzervativac Peter Marki-Zaj, koji se vratio u Mađarsku nakon što je živeo u SAD i kandidatkinja levog centra Klara Dobrev, potpredsednica Evropskog parlamenta, u javnosti poznata kao supruga bivšeg premijera Ferenca Đurčanja.

“Nakon 12 godina desničarske Fides vlade, nepravde u ovoj zemlji su postale nepodnošljive i ne smemo dopustiti da se to dodatno pogorša. Naša potrošnja je mogo manja nego što je prosek Evropske unije za zdravstvo, obrazovanje, penzije socijalne mere a mnogo više se troši na korupciju, koja je prerušena u ekonomski razvoj, ili na individualnu korist”, rekla je Dobrev.

Ona je ranije obećala da će, ako bude izabrana za kandidatkinju opozicije i ako pobedi na izborima, “demontirati” Orbanov politički sistem.

“Nećemo stati dok ne porazimo Orbanov sistem. Nećemo stati do aprila, kada ćemo konačno moći da kažemo da živimo u evropskoj, demokratskoj, mađarskoj republici”, rekla je 49-godišnja advokatica i ekonomistkinja.

Ako bi na proleće bila izabrana, Dobrev, koja se zalaže za bližu integraciju sa EU, bila bi prva žena premijer u istoriji Mađarske. Međutim, mnogi iz opozicije strahuju da ona ne može da privuče konzervativnije i neodlučne glasače koje opozicija mora da zadobije da bi pobedila.

Dobrev je, kao kandidatkinja liberalne stranke Demokratska koalicija, u prvom krugu izbora za opozicionog kanidata pobedila sa gotovo 35 odsto glasova, dok je na drugom mestu bio gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj sa 27 odsto, a na trećem Peter Marki-Zaj sa 20 odsto glasova.

Karačonj se u međuvremenu povukao iz trke, prebacivši svoju podršku na Marki-Zaja, koji je političku scenu izbio 2018, kada je kao nezavisni kandidat postao gradonačelnik Hodmezevašarhelja, grada koji je najnaklonjeniji Orbanu na jugu zemlje.

Iako većina opozicionih glasača pripada levoj ili liberalnoj struji, umereni desničar Marki-Zaj ne smatra da je to prepreka.

“Kao izazivač Viktora Orbana imam mnogo veće šanse sada, kada predstavljam ceo tim, uključujući i Gergelja Karačonja, da u aprilu 2022. dobijem podršku ljudi koji možda ne bi glasali za kandidata levog krila”, rekao je Marki-Zaj.

Uprkos žestokoj kampanji, oba kandidata su obećala da će podržati pobednika. Ko na kraju pobedi u predizborima, koji predstavljaju prvi slučaj u mađarskoj istoriji da se opozicioni lider bira na ovaj način, će predvoditi koaliciju šest političkih stranaka koje pripadaju širokom spektru – od krajnje desnice preko socijalista do zelene struje – a koje su sve ujedinjene protiv Orbana i njegove stranke Fides.

Fides dominira mađarskom politikom više od deset godina a Orban koristi svoju dvotrećinsku većinu u parlamentu da unosi izmene u politički sistem u cilju učvršćivanja vlasti za sebe i svoju stranku.

Ove izmene, kao i bes koji se proširio na ceo politički spektar zbog Orbanovih stavova o pitanjima kao što su migracija, sloboda medija i LGBT prava, podstakli su opoziciju da mu se suprotstavi pred izbore 2022.

Opozicionu koaliciju čine levičarske, liberalne i desničarske stranke, koje optužuju Orbana za rasprostranjenu korupciju i autoritarizam. Međutim, čak i uz ujedinjenu opoziciju, očekuje se da će rezultati izbora biti veoma tesni.

Orban je na izborima 2018. osvojio 50 odso glasova u odnosu na oko 45 koliko je šest opozicionih stranaka imalo kada se saberu glasovi.

(Danas, foto: Pixabay)