Početkom ove godine iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije su upozorili da od 1.300 registrovanih medija, većina ne isplaćuje redovne plate, i da se broj zaposlenih stalno smanjuje.
Većina novinara u Srbiji živi na ivici egzistencije, a zarade su medju najnižima u Srbiji upozoravaju strukovna udruženja. Da li se ova sumorna slika može promeniti i da li je ovo razlog sve veće tabloidizacije srpskih medija?
Trenutno u povoljnijem položaju su mediji koji nisu još uvek privatizovani, u kojima novinari zarade i ako niske dobijaju redovno, dok u privatnim medijima sve zavisi od reklamnog prihoda .
Trenutno stanje, posledica je svega što se dešavalo poslednjih decenija : urušavanje profesije, ekonomsko izrabljivanje novinara, previše medija a tržište je malo da bi se od toga moglo živeti, mišljenja je Isak Slezović, direktor i glavni urednik radija Sto plus iz Novog Pazara. Činjenica je da u Srbiji medija ima previše, tržište je premalo, reč je o nekoliko desetina miliona evra na godišnjem nivou, od kojih nekoliko najvećih i uzmu najveći deo.
Posebno u teškom položaju su lokalni mediji u Srbiji koji ne mogu opstati bez budžetskog finansiranja pa strukovna udruženja traže da se iz budžeta za ove medije izdvaja 2 posto. Da li će ono biti biti projektno ili na neki drugi način nije bitno, glavno je da bude transparentno i da komisije budu nezavisne, smatra Stojan Marković iz Local Press-a.
„Ne postoji bilo kakav razlog da mi bilo kome više treba da objašnjavamo pa zašto to lokalno informisanje mora da bude u budžetu. Jer je to prosto komunalna potreba, kao što imate potrebu da imate vrtiće. Čini mi se da smo teško nekakav kvalitativan pomak napravili osim što je par lokalnih samouprava to regulisalo tako što se sprovode konkursi. Ali i dalje imamo pojave nezakonitost . Evo u Novoj Varoši kakav je bio konkurs. I jasno smo svi prepoznali da je konkurs napisan za jednog ponudjača, koji je gle slučaja dopisnik svih emisija sa ovog područja. I kada smo pitali ove u opštini, pa zašto je to tako, oni su nam rekli: „Pa predsednik opštine je to tako tražio.“
U Priboju od ove godine je projektno finansiranje, gde je za dve medijske kuće koliko ih i ima izdvojeno oko pet miliona dinara na godišnjem nivou, što je nedovoljno. U Novom Pazaru od 10 elektronskih, nekoliko portala i nedeljnika finansira se samo jedan medij.
„Svake godine Regionalna televizija iz budžeta prihoduje izmedju 400 i 500 hiljada evra. Što se tiče ostalih medija u Novom Pazaru, nikada nije ni razmatrana tema projektnog finansiranja i to je i dalje tako. Tako da kada je reč o budžetu finansira se isključivo i samo regionalna radio televizija“, kaže Slezović dok urednica TV Forum iz Prijepolja, jedine televizije na Balkanu čiji je osnivač udruženje žena, Mirjana Tešević, naglašava da je za informisanje u Prijepolju iz budžeta izdvojeno tri miliona dinara i da se ovaj novac koristi za komercijalne svhe, oglase, štampanje službenog glasnika.
Ni ovako mala sredstva ne dodeljuju se za programske sadržaje. Nema projektnog finansiranja. Nema javnih poziva za raspodelu ovih sredstava medijima.
U ovakvoj situaciji mnogi mediji, u želji da povećaju tiraž, slušanost ili gledanost, podležu tabloidizaciji. Pojedini novinari željni senzacionalizma, ne poštuju novinarski kodeks, a stiče se i utisak da pojedinci nakon bezuspešnog traženja posla u svojoj struci uhljebljenje nalaze u medijima i bez potrebne obuke počinju da se bave novinarstvom.
Mnogi se u pojedinim sredinama bave nekim medijskim poslom, niti su stručni, niti imaju odgovornost prema poslu koji obavljaju, niti poštuju novinarski kodeks, smatra Stojan Marković iz Local Press-a, dok Isak Slezović iz radija Sto plus je mišljenja da je ekonomska situacija samo izgovor za objektivno novinarstvo.
„Ukoliko hoćete da svoj posao radite do kraja pošteno i po kodeksu,onda ćete ga raditi kako treba ili ga nećete raditi.“
Nada Tošić, novinarka iz Užica, mišljenja je da politički pritisci, trka za senzacionalizmom, samo su deo problema u medijima, gde finansijski ipak imaju vrlo važnu ulogu.
„Novinarstvo u Srbiji spalo je na niske grane. Malo je istraživačkog i kritičkog novinarstva. Novinari u strahu od gubitka posla često podležu autocenzuri i cenzuri. Česta su i dodvoravanja lokalnim moćnicima, u strahu da neće dobiti novac iz budžeta a samim tim i platu. Svetlo se jedino nazire u ekonomskom jačanju privrede, transparentnoj raspodeli sredstava namenjenoj ovoj oblasti, većem zalaganju strukovnih udruženja za poštovanje novinarskog kodeksa, kao i ko može da se bavi novinarskim poslom, ali i promeni shvatanja političkih moćnika da su oni tu, ne zbog sebe nego zbog nas, i da novinari nisu krivi za njihove postupke.“
STUPS: Bestijarijum