Ako je Ana Brnabić podigla pendrek u odbrani Vučića, redov Aleksandar Vulin je juče potegao mač.

Generali Vojske Srbije su bili statisti i lutke o koncu, ljudi bez svoje volje, ako su zaista potpisali čudovišno saopštenje sa zajedničke sednice Kolegijuma Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Oni će, kao što tamo piše, sprečiti svaki pokušaj državnog udara. Vojska je dobro opremljena i spremna da izvrši svako naređenje „vrhovnog komandanta“.

Generali znaju, ali ne smeju da kažu: Srbija nema vrhovnog komandanta. To zavodljivo maršalsko zvanje sam je sebi uzeo karikaturalni pripravnik za diktatora.

Vulin, koji je parodija svake ozbiljne funkcije, i tegobna škartovanska hipoteka na telu vojske, svom podaničkom snagom malteriše kult „vrhovnog“, pokušavajući da sakrije da je sve to napravljeno od blata i granja.

Po Ustavu Srbije, Vojska ne brani ustavni poredak. Ustavni poredak se brani ustavnim sredstvima a ne vojnom silom.

Nedovršeni regrut Vulin, i ubogi generalski kor, pokušavaju da kažu: nećemo dozvoliti da Vučić padne, iako je pred padom.

Umesto da bude garant slobode zemlje, Vojska sebe najavljuje kao pretorijansku gardu čoveka koji dolazi iz svoje najmračnije prošlosti.

Vulin i Mojsilović su optužili građane da spremaju prevrat. Oni ne pamte ili ne znaju da je pravo i dužnost građana da u bezakonju i nasilnom otimanju sloboda vrate vlast u okvire sistema i zakona.

Oni kažu: „Vojska neće dozvoliti nikakve pokušaje državnog udara!“

Sinteza ove dve premise bi mogla da glasi: ako na bilo koji način opozicioni građanski bunt ugrozi poziciju svevlašća omraženog vlasnika Srbije, njega će braniti i osloboditi vojska. Od naroda koji nikada nije bio njegov.

Nema u Srbiji druge neprijateljske mete za režim, osim građana Srbije.

Zna li Mojsilović kako bi izvršio taj istorijski zadatak, i zauvek postavio sebe pored slavnih srpskih vojskovođa?

Da li bi izveo laka borbena sredstva, jedinice obučene za blisku borbu, gardu vrhovnog?

Da li je moguća ratna antigrađanska koalicija sa Nebojšom Stefanovićem, kako bi svi protivnici režima bili opkoljeni, sabijeni u operativna klešta, pre nego što budu neutralisani.

Kako bi bili umireni, ako pružaju otpor?

Građani Srbije i časni vojnici znaju da je na čelo Ministarstva odbrane zasađen nesposobni mamlaz, nedostojan bilo čega što ima smisla.

Misli li taj i takav da su potcenjeni srpski vojnici budale, koji će zarad odvratne vrhovne pojave izaći na ulice da puškama sačuvaju vlast, koja se pretvara u zaraznu lešinu?

Postoji li bar jedan među generalima-ovcama, koji bi se, zbog svog spasenja, uzdigao iz poniženja, i po cenu svega što nema, odvalio Vulinu: More, teraj se bre u pizdu lepu materinu!

To, ili nešto još brutalnije se može uraditi. Ako mi ne verujete na reč, sve se može naći u novinskoj dokumentaciji i dostupnoj arhivi. Februar 1995. Iz ličnog iskustva vam govorim.

To bi mu bilo više nego dovoljno za otpremninu i biografiju. Častan izlaz iz zagađene močvare, odlazak među slobodan svet.

A ustavni poredak se ovde ne može čuvati, jer ne postoji. Državni udar je već izvršio onaj koga vojska želi da odbrani, „opremljena i spremna da izvrši svako naređenje vrhovnog komandanta!“

Baš svako naređenje?

Državni udar ne vrše građani niti opozicija. To je već završio onaj koga ste namerni da čuvate po svaku cenu.

Vaše je mesto među ljudima. Izađite na ulice kao slobodni građani Srbije, umesto da oružjem idete na svoje.

Ali, ako već morate da čuvate zlotvora, pazite da vam ne utekne.

(Peščanik, Foto: mc.rs)