Autoritarni i „lažno stabilni režimi“, nepostojanje stvarne slobode medija, pravne države, nezavisnosti sudstva, neomogućavanje ljudskih prava i masovni odlazak građana sa Balkana, ishod je dvadesetogodišnje „evropeizacije“ jugoistočne Evrope, zaključak je konferencije koju je organizovao „Le Courrier des Balkans“ u Kući Evrope u Parizu.

Novinari jedinog frankofonog medija koji prati političku scenu na Balkanu okupili su, povodom dvadesetogodišnjice od svog osnivanja, stručnjake i analitičare specijalizovane za zemlje regiona na konferenciji pod nazivom „EU – Balkan: oči u oči dvadeset godina“.

Učesnici panela o ishodu „evropeizacije“ Balkana, Adnan Ćerimagić (ESI), Srđjan Cvijić (Open Society), Simon Ilse (Fondacija Boll) i Florijan Biber (Univerzitet u Gracu) zaključili su da se balkanske zemlje kandidati nalaze dalje od ulaska u Evropu nego što je to bio slučaj pre dvadeset godina.

Odgovorne su, ipak, obe strane: politički lideri koji želju za integracijom u Evropsku uniju ne pokazuju u praksi, a i sama EU koja je zbog unutrašnjih problema usporila proces pridruživanja država kandidata.

„Političari obećavaju ulazak svojih zemalja za četiri do pet godina već poslednjih dvadeset godina, ali ono što je možda moguće, u najboljem scenariju, je priključenje Srbije za pet, šest godina“, rekao je Florijan Biber sa austrijskog Univerziteta u Gracu. On je skrenuo pažnju i na lažno stabilne režime koji sebe nazivaju demokratskim, a sa druge strane u praksi ne čine nista. Kao primer za to Biber navodi stanje medija u Srbiji „koje stiže na niži nivo nego za vreme režima Slobodana Miloševića“.

Građanski protesti – nada za promene

Adnan Ćerimagić osvrnuo se na sve veći broj građanskih protesta širom Balkana i dodao da bi Brisel, kada vidi da građani nemaju poverenje u svoju vlast i policiju „morao da dođe i kontroliše istrage koje su u interesu građana ako oni već nemaju poverenje u svoje institucije“.

Ilse i Biber takođe su se osvrnuli na značaj protesta u Srbiji, a posebno na njihovu decentralizaciju i širenje van većih gradova Srbije.

Predstavnik Fondacije Heinrich Boll u Beogradu, Simon Ilse, smatra da ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao ni opozicija ne mogu da rekonstruišu put ka Evropi. „Nije dovoljno samo biti protiv nečega“ njegova je kritika trenutne opozicije „koja se sastoji od stranaka koje nemaju veze jedna sa drugom“. On kao „treći put“ navodi lokalne pokrete koji izlaze sa konkretnim rešenjima, a kao primer navodi građanski pokret „Ne davimo Beograd“.

Budući izazovi jesu vraćanje poverenja građana u Evropu i njene institucije, veće interesovanje EU za zemlje Balkana i implementacija evropskih vrednosti u državama kandidatima za ulazak u Evropsku uniju.

„Poverenje u kompromis izgubljeno je, jer je autoritarna politika u modi, čak i u pojedinim državama Evropske unije, pa se sve češće govori o „balkanizaciji“ Evrope, a ne o „evropeizaciji“ Balkana, i Evropa mora da se suoči sa tim pitanjem, zaključak je ovog panela.

(Ana Divac, N1)