Skip to main content

Lažna višejezičnost u Zrenjaninu

Građani 08. јан 2013.
2 min čitanja

Ne prođe nijedna zvanična poseta Zrenjaninu, a da gosti ne budu obavešteni da se radi o višenacionalnoj sredini u kojoj „dvadesetak nacionalnosti živi zajedno vekovima, u uzajamnom poštovanju i u miru“. Ne propušta se ni isticanje činjenice da je u gradu, pored srpskog, u službenoj upotrebi i mađarski, slovački i rumunski jezik. A u to svi mogu da se uvere i na ulazu u Gradsku kuću, gde se nalazi tabla ispisana na četiri jezika. Praksa, međutim, često demantuje višejezičnost stavljenu u izlog.
Jer, osim višejezične table istaknute na Gradskoj kući (jednom odvaljene, drugi put prelepljene) nema mnogo toga drugog. Odnosno, proklamovana i stvarna situacija se ne poklapaju. Jer, uzalud je u gradski statut zapisano da je, pored srpskog, u službenoj upotrebi i mađarski, rumunski i slovački jezik, kada je naziv većine gradskih javnih preduzeća i ustanova kojima je lokalna samouprava osnivač ispisan samo na srpskom jeziku. U najvećem broju slučajeva su im i žigovi jednojezični. Nakon upozorenja zamenika zaštitnika građana, situacija je donekle poboljšana, ali ni nadalje nema višejezičnog natpisa na zgradi Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“, kao ni na sedištima više javnih preduzeća.
Kod ulaza u gradski Narodni muzej nalazi se tabla na kojoj je ime ustanove istaknuto na srpskom, mađarskom, slovačkom i rumunskom jeziku.
O tome kako izgleda višejezičnost u lokalnom parlamentu, potvrda je dobijena prilikom poslednje dve sednice. Problematično je bilo već i to kada su dva odbornika najavila da žele svečanu zakletvu da polože na mađarskom jeziku. Sednica je morala da bude prekinuta da bi neko na brzinu preveo tekst zakletve (?) Još veća zbrka nastala je kada se jedan odbornik mađarske nacionalnosti obratio na mađarskom jeziku i kada nije bilo nikoga da to prevede većini. Predsednik parlamenta je jednostavno rekao da za to „sada nema mogućnosti“. Situacija, očigledno, neće biti ni uskoro bolja, budući da među 15-20 najviših predstavnika aktuelne lokalne vlasti nema nijednog pripadnika manjina.
Nameće se pitanje, ukoliko ni jedan odbornik ne može da ostvari svoja prava, kako onda neki pripadnik manjine može na svom maternjem jeziku da se sporazume za šalterom? „U miru, uzjamnom poštovanju, vekovima“?
(Mađar so)