Istoričarka Latinka Perović izjavila je da otpor liberalizaciji, modernoj državi, modernom svetu predstavlja kontinuitet u Srbiji, kao što kontinuitet predstavlja i “hajdučki mentalitet”.

“Ja to tumačim činjenicom da je srpsko društvo bilo u svojoj novijoj istorji agrarno društvo, da je seljak živeo na malom posedu – kako su strani putopisci u 19. veku pisali – koji je takav posed da na njemu ne možete ni da živite, ali ne možete ni da umrete. Drugo, to je hajdučko društvo, jedan mentalitet da brzo steknete – otimačinom, nasiljem, ubistvom, strašnim zločinima – od onoga ko nešto više ima od vas. Tu se vidi tesna povezanost politike, sudstva, tužilaštva, celog sistema koji učestvuje u toj mreži hajdučkog sticanja. Mislim da se taj mentalitet zadržao. Hajduci su stavili leptir mašnu, obukli su vojničke uniforme, svešteničke odežde… Ali su ostali to: nasilni, arogantni, osioni. Dalje, to je ratničko društvo, što se gubi iz vida”, kazala je Latinka Perović u autorskoj emisiji pisca Svetislava Basare “Crveni karton” na TV Kurir.  

Prema njenim rečima, Radikalna stranka je vezala za sebe seljačke mase još krajem 19. veka: dala im je članske karte, dala im je ideologiju, i već krajem 19. veka radikalizam postaje neka nova vrsta religije, neka nova vera: srpstvo, oslobođenje, ujedinjenje naroda kome mora biti sve podređeno.

“I iz toga proizlazi neka vrsta imperijalne fascinacije. Otuda tolika vezanost za pravoslavnu Rusiju, jer kada se Pašić dopisivao sa zvaničnim ruskim krugovima, on kaže: pravoslavni svet, slovenski svet je vezan za Rusiju kao njen centar, a posle Rusije je odmah Srbija. To je ta imaginacija i gubljenje smisla za proporcije: uvek hoćete više nego što možete, a ne činite ni ono što je moguće”, kazala je Latinka Perović.

Navela je da je nakon Prvog svetskog rata, srpski koncept države bio da se na Jugoslaviju gleda kao na proširenu Srbiju, dok su Slovenci i Hrvati gledali na Jugoslaviju kao na zajednicu različitih naroda, koji imaju pravo na svoj identitet, istoriju…

“Taj srpski koncept je postojao od početka i u Komunističkoj partiji, još 20-ih godina 20. veka i to je tako ostalo do kraja”, kazala je Latinka Perović.

Prema njenim rečima, Dobrica Ćosić je još 1968. godine najavljivao ratove i povratak Srbije u 19. vek, kako bi se ispravile “greške”.

“On kaže: ratovaćemo sa Hrvatima, sa Muslimanima i sa Albancima. I tako se desilo”, kazala je Latinka Perović.

Ona je dodala da, međutim, postoji jedna krhka vertikala u srpskom društvu koja je malobrojna, ali koja postoji i oduvek je postojala, i koja je alternativa tom antiliberalnom konceptu.

Ocenila je da se oko aktuelne ruske agresije na Ukrajinu Srbija ponaša “kao da je na potpunoj periferiji sveta”.

“Kao da se to što se događa tu, evropski rat, nas ništa ne tiče. Nas se to veoma tiče i mi ne možemo ostati neopredeljeni u tome”, kazala je Latinka Perović i dodala da je sadašnji geopolitički “potres” najveći od Drugog svetskog rata do danas i da će opredeljenje Srbije odrediti njenu sudbinu za naredne decenije.

“To je izbor između dobra i zla. Vi ne možete da kažete: pa dobro, ja ću biti privremeno na strani zla, pa ću videti. Ne, vi sada birate sudbinu”, kazala je ona.

(Autonomija, screenshot N1)