Beč – danju i noću

Zaustavljamo se, sa A, na jedan dan u Beču. Nigde nisam video toliko dobro obučenih ljudi, toliko sredovečnih i postarijih gospodina, kako se ležerno, opušteno, sa otmenim štapom, šetaju ulicama Carstvujućeg grada. Besprekorno sašiveni kaputi, elegantni šeširi. Kašmirski šal u odgovarajućim bojama, fine kožne rukavice. To me podseti na jedan Maraijev opis: „barokni Balkan s prelivom Štrausovih valcera, iluzije blagostanja, s pomalo već užeglim šlagom jedne civilizacije na zalasku”. Po bečkim poslastičarnicama i radnim danima sede uz kafu kružoci postarijih gospođa. One su stalne gošće tih poslastičanica. I uprkos tome što su prilično zašle u pozne godine, deluju bezbrižno. Njihovu eleganciju, međutim, ne treba preterano ozbiljno shvatiti, jer je građanin Beča ironično otmen. Posle deset uveče bečkim ulicama dominiraju gastarbajteri; u vazduhu se kovitlaju srpske, hrvatske i bosanske reči, čistači ulica s uživanjem psuju, naravno, na maternjem jeziku.

Mađarovati kao Mađar

Gledaj na svet, i tumači ga, kao Mađar, ali ne mađarujući. Koliko su mi samo puta, i na koliko načina, to predočili?! Uzalud. Objašnjenje je previše jednostavno, jadno, dakle, ljudsko. Kao Mađara, očekuje te poraz, a mađarujući pred tobom je lepa karijera. To je sve.

Čekajući na ishod čuda

U početku sam sumnjičavo čitao vesti o mogućim privođenjima, s obzirom na to da je „borba protiv korupcije” sve do sada bila samo predizborna parola, i redovno bi se završila hapšenjem „sitne ribe” ili zastrašivanjem političkih protivnika. Međutim, čitam prekjuče vest da je policija odredila 48-časovni pritvor Miroslavu Miškoviću, najbogatijem srpskom biznismenu. A danas uveče već čitam da je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal predložilo da se pritvor produži, i to za još mesec dana. Prosto je neverovatno u šta se vlast upustila, jer sve do sada za biznismena Miškovića, koji se potkožio u Miloševićevo vreme – zakoni nisu važili.

Gradski oci u jami

Ima tome već više od mesec dana kako su gradske vlasti smenile direktora Kulturnog centra Novog Sada, jer je na zgradi naziv ustanove bio ispisan samo latiničnim pismom. Gde se deo ćirilični natpis, pitali su se konsternirano gradski oci, i odmah potom novopostavljeni upravni odbor je brzopotezno smenio direktora. Novi život u novom pakovanju. A ovih dana je novoimenovani vršilac dužnosti (direktora) revnosno i ponosno istakao novu firmu, razume se, na ćiriličnom pismu. Nemam ništa protiv ćiriličnog pisma i njegove upotrebe, štaviše, uvek mi je drago kad vidim da u Novom Sadu vlada vavilonski svet pisama i slova. Ovoga puta su, međutim, gradski oci sami sebi iskopali jamu. Jer se sada s pravom postavlja pitanje, gde se deo mađarski ili slovački natpis na toj znamenitoj firmi. Kao što je poznato, na istom ovom mestu, na već legendarnoj Tribini mladih, programi – rasprave, predavanja, književne večeri – su se nekad odvijali na više jezika. Ako gradski oci hoće da budu dosledni, i ako ne žele da ozvaniče diskriminaciju, onda će otpustiti i ovog, novog direktora (odnosno vršioca njegovih dužnosti), s istim onim obrazloženjem s kojim su smenili njegovog prethodnika. Nisam pristalica grube politike čvrste ruke, ali kao što bi u prvom slučaju jedno ljubazno upozorenje bilo dovoljno, tako bismo i sada bili zadovoljni s jednim istim elegantnim gestom. Pretpostavljam da se gradski oci ne osećaju baš sasvim ugodno u sopstvenoj jami, i da će se potruditi da se iz nje što pre iskobeljaju, što će značiti da će se već ovih dana pojaviti višejezični natpisi na zgradi kulturnog centra grada, štaviše, da će biti i programa na više jezika. Baš me zanima gradonačelnikovo objašnjenje.

decembar 2012.
(Preveo Arpad Vicko)