Kosmopolitizam Svetog Pavla

Gnusna, ružna vremena. Čak i vernici zaboravljaju na kosmopolitizam Svetog Pavla. Doduše, pitam se ko još danas čita Bibliju?

Novi egzodus

Od sve većeg broja mađarskih roditelja čujem u poslednje vreme da im deca, u posedu mađarskog pasoša, sa dva kofera, odlaze u Zapadnu Evropu. Novi mađarski egzodus. Istina, ne pakuju se, i ne uzimaju put pod noge samo Mađari. Sreo sam pre nekoliko dana starog, već sredovečnog poznanika, Srbina, koji se takođe sprema da se, s mađarskim pasošem, otisne u (beli) svet. Za godinu dana je relativno sasvim dobro naučio mađarski, dovoljno da uspešno položi ispit iz mađarskog jezika, dobije mađarsko državljanstvo i sad, dok čeka mađarski pasoš, otkriva tajne norveškog jezika. Uskoro, s čitavom porodicom, seli se u Norvešku.

Homo aestheticus – danas

Savršeno razumem one pisce koji ni po koju cenu neće da prihvate bilo koju političku funkciju, ali to nikako ne znači da ne treba da se oglašavaju u javnosti i da njihova dela nemaju kritičku oštrinu. I u delima najmlađih vojvođanskih mađarskih pisaca sve češće zapažam ovaj kritički ton koji se, za sada, ispoljava u predočavanju intimnih raspoloženja i nepodnošljivog, ili bar neprijatnog osećanja sebe u svetu. Bilo bi još rano da se upustimo u bilo kakva predviđanja, da nagađamo kakve će ti novi tonovi, vremenom, nove kritičke zaokrete izazvati, da li će dosegnuti do prevrednovanja, revizije sada važećih estetičkih kanona. I u ovom kontekstu sve jasnije se iscrtava lice, profil današnjeg homo aestheticusa. Ovi mlađi stvaraoci bez zazora prihvataju i političke funkcije, ali se pri tom ponašaju da ih, kao umetnike, politika ne zanima. I zbog toga se, naravno, ne oseća ni malo neprijatno, zašto i bi, ako taj angažman posmatramo kroz prizmu prestiža i materijalnih benefita. Jer u Srbiji je politička karijera unapred profitabilna. U to se protvorila, u poslednje vreme, i politika „čistih ruku”. Zamislimo samo Kostolanjija koji, kao državni sekretar u nekom ministarstvu, obznanjuje: „Homo aestheticus sum.”

Nacionalizam – sa periferije i iz centra

Spadam među one koji pozdravljaju potpisivanje briselskog sporazuma. Ne osporavam hrabrost onih ljudi koji su taj sporazum potpisali, utoliko pre, jer su isti ti ljudi bili prinuđeni da se suoče, da se obračunaju s vlastitim, ranijim stavovima. I na znamenitom biblijskom putu za Damask može čovek da bude heroj. Uprkos tome, uveren sam, neće biti lako promeniti onu kolektivnu društvenu svest koju je formirala zvanična propaganda proteklih dvadesetak godina. Ove frustracije moguće je potisnuti, zagušiti, zabarušiti, one mogu godinama da tinjaju ispod površine, da bi onda opet pojavile. Smatram da je nemoguće pripitomiti nacionalizam s gradske periferije s nacionalizmom iz centra grada. Sumnjam da je briselski potpis čarobni štapić demokratskog zaokreta. Ovim potpisom društvo je oslobođeno samo jedne teške, goleme bukagije, ali je tapkati u mestu moguće i bez bukagija.

maj 2013.
(Preveo Arpad Vicko)