Državno-bezbednosni nestašluci

Ponovo se rasplamsala polemika oko pitanja političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića. Poznati beogradski advokat Srđa Popović podneo je specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv Nebojše Čovića i Velimira Ilića. Usledio je pljusak izjava i demantija. Iz kojih se vidi da su svi nedužni. Sud je do sada sudio samo onima koji su povukli obarač, politička pozadina ubistva ostala je nerazjašnjena. Kao da se radi o nekakvom nestašluku nekoliko radnika službe državne bezbednosti. I kao da su oni pukim slučajem ubili predsednika vlade. Godine prolaze i sad više nema dilema – „tajanstveno ubistvo” i te kako mori savest zemlje, i ta savest se neće očistiti sve dok cela istina ne izađe na videlo.

Rakov hod

Uzmičemo, da bismo se osvetili budućnosti.

Spisateljski glasovi

U salonu Društva književnika Vojvodine skoro da su se već ustalili povremeni nevezani susreti pisaca. Rado sam nedavno otišao na jedan takav susret, ne toliko radi čitanja novih tekstova, koliko iz želje da vidim stare kolege pisce. Neke od njih nisam sreo već dvadeset, trideset godina. Sa zaprepešćenjem primećujem da su se mnogima promenile crte lica, prepoznajem ih tek po glasu, kad započnu čitanje svojih dela. Boja njihovih glasova ostala je ista, samo je ritam rečenica usporen.

Božićna slika prilika

Previše je pretvornosti. Ni dragi Bog nas više ne prepoznaje.

Manjinska krajnja desnica

Ako se u međuvremenu nešto ne desi, vojvođanski Mađari s pravom glasa na predstojećim izborima u Srbiji moći će da se opredele za jednu od dve manjinske liste. Na jednoj će se naći kandidati Saveza vojvođanskih Mađara, a drugu će, pod nazivom Mađarski preokret, činiti kanditati koalicije četiri preostale mađarske manjinske stranke: Pokret mađarske nade, Mađarski građanski savez, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Demokratska stranka vojvođanskih Mađara. Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, reagujući na izjavu čelnika novostvorene koalicije da njena vrata ostaju otvorena i za Saveza vojvođanskih Mađara, rekao je da njegova stranka ni posredno ne može da ima nikakve dodirne tačke „sa ekstremno desničarskim idejama i konceptima”. Zanimljivo je da su intelektualci, članovi i simpatizeri Saveza vovođanskih Mađara, njegova glasila, listovi, sve do sada izbegavali svako konfrontiranje sa ekstremistima. Bili su zauzeti obračunima sa kritički mislećim intelektualcima. I sad, poput groma iz vedra neba, neočekivano se ispostavlja da esktremisti postoje. I da postoje „sumnjive stranke” koje su sa njima u „dodiru”. Istina, Ištvan Pastor je – ali samo on – jednom već govorio o njima, ali reči predsednika su ostale bez odjeka u intelektualnim krugovima stranke. Ni medijski gurui Saveza vojvođanskih Mađara nisu podvrgli analizama nosioce tih pojava, niti su polamisali sa njima. Ostaje nejasno, dakle, u čemu se ispoljava taj manjinski ekstremno desničarski program. Postoje, ali su bezimeni i „apstraktni”.

Zmaj Jovina ulica oplakuje Evropu

Šetnja Zmaj Jovinom ulicom, u sumrak. Pred mnogim kafeima vidim još od jesenas zaboravljene stolice, ulica je, međutim, pusta – tek tu i tamo se mimoiđem sa po kojim užurbanim sugrađaninom. Kao da i Zmaj Jovina oplakuje Evropu. Zna sasvim tačno šta oplakuje, jer svaka pojedina zgrada u toj ulici seća se Evrope. Ne preostaje mi ništa drugo, nego da čekam proleće, da ponovo ugledam njeno privlačno lice. A šta ako proleće izostane, pitam se, hodajući lagano prema Dunavskoj ulici. Prisećam se svojih eseja pisanih krajem osamdesetih godina. Nominantur Neoplanta – pribeležila je na latinskom Marija Terezija na pismenu zamolnicu građana ovdašnjih u kojoj traže da Petrovaradinskim šančevima Imperatorka podari naslov slobodnog kraljevskog grada. Skrenuvši desno u Dunavsku, i sad se osećam kao nekad, kao stražar, koji nikome nije potreban. Zaboravio sam lozinku, ali više ne znam ni to, šta čuvam. Zastanem pred poslastičarnicom Evropa, prepoznajem njenog vlasnika: samotno drema za jednim stolom. Nema gostiju, ni onih stalnih. Jedan prolaznik me pozdravlja, ali u polutami ne mogu da ustanovim da li mi je poznat ili nepoznat. Vraćam se u praznu Zmaj Jovinu, razgledam kako ukrašavaju grad uoči (i) katoličkog Božića. Slovenačke, austrijske firme su prethodnih godina još sredinom decembra osvetlile, ukrasile svoje prodavnice, svoje kancelarije. Multinacionalne firme su, na zanimljiv način, otvorene prema verskom pluralizmu. Iznenađuje me da ih je po tome pratila i Elektrovojvodina. Najviši dostojanstvenici Srbije čestitaju praznik građanima katoličke i reformatorske vere. Ovoga puta i beogradski mediji beleže Božić „po gregorijanskom kalendaru”, i ovaj praznik je ušao u politički kanon. Mediji na srpskom jeziku objavljuju intervjue sa katoličkim biskupima koji napominju da se Srbija menja u dobrom pravcu. Pri tom su u Temerinu bačene dve cigle u prozor jedne porodične kuće. Bačene su snažno, nastala je rupa i na roloima. Srećom, u tom trenutku nikog nije bilo u sobi. Policija nije htela da zapisnički konstatuje događaj. A onda – ohrabreni time – takođe u Temerinu, dva junaka srpske nacionalnosti izbubetala su jednu postariju Mađaricu koja se vraćala kući iz crkve. Žrtva je pretrpela trajne povrede. Ali o tome, usred tutnjave ove bujice prazničnih uspeha, nije baš prilično govoriti.

decembar 2011.
(Preveo Arpad Vicko)