Privlačno varvarstvo

Ne sećam se kad sam poslednji put čitao ovako deprimirajuće evropske inventare kakve čitam ovih dana. Ovakva zlokobna osećanja života mogu se otkriti možda još u dnevničkim beleškama iz tridesetih godina prošlog veka. Reč je o raspoloženju onih masa koje boljitak očekuju od autoritarne vlasti. Nešto slično je zapazio Đula Ilješ 1939. godine. U zapisima nastalim u zoru Drugog svetskog rata, čitam: „Misao od koje se srce ledi: šta ako su ljudi okrenuli leđa ideji slobode zato što im ona nije potrebna?” O tome je i danas reč. Sumnjam da bilo koja partija može da natera članstvo na slepu poslušnost, ove današnje partije su slabe, nemaju mobilizatorske ideje – samo što su građani još slabiji nego partije. Tražimo svemoćnog vođu, poslušnost i sluganstvo je dobrovoljno. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, u Evropi opasno raste autoritarni populizam. Marine Le Pen već sada uživa podršku 30 postotnog dela francuskg biračkog tela. Nova parola blista na francuskom nebu: „Ne verujem u podelu na desnicu i na levicu” – objavila je Marine Le Pen i obrazložila svoju tezu: „Na jednoj strani su nacionalisti i patriote, na drugoj globalisti i europejci”. Ta podela je postala najvažnija i najotrovnija. I fašizmu se gleda kroz prste ako je rodoljubiv. U Nemačkoj raste tabor nove, antievropske stranke, Alternativa za Nemačku (AfD), to se pokazalo i na nedavnim pokrajinskim izborima. Predsednica te stranke Frauke Petri zahteva da se useljavanje imigranata spreči na nemačkim granicama i vatrenim oružjem – ako ne može drugačije. U Danskoj krajnje desničarska stranka osvojila je 21 posto glasova i sad u parlamentu po broju poslanika zauzima drugo mesto. U Holandiji je ekstemno desničarska stranka Gerta Vildersa trenutno najjača. Političarka iz okrilja Demokratske stranke Švedske, Gunila Šmit je izjavila: ako ništa drugo ne bude pomoglo, treba postaviti mitraljeska gnezda na mostu Oresund koji povezuje Švedsku i Dansku. Javnost njuši krv, te nije čudno što i engleski Gardijan predočava jedan loš i jedan dobar scenario za 2017. godinu. Prema pesimističkom scenariju početkom godine dogodiće se nove terorističke akcije, usled čega će u Holandiji Stranka slobode Gerta Vildersa u aprilu dobiti izbore. Već je i lansirana parola: „Njihov Brisel, naša Holandija.” Turski predsednik Erdogan otvoriće granice prema Evropi. Tri miliona izbeglica će pohrliti prema Zapadnoj Evropi, nema te sile koja bi mogla da ih zaustavi. Nastaće opšti haos. U Francuskoj će Fransoa Fijon izgubiti izbore, predsednica Nacionalnog fronta Marine Le Pen formiraće vladu. U Italiji, u junu, Bepe Grilo, lider Pokreta 5 zvezda, najžešći kritičar trenutno vladajuće političke elite, pobediće na vanrednim parlamentarnim izborima i formiraće vladu. U Nemačkoj, početkom jeseni, Angela Merkel će izgubiti izbore. Ugledajući se na američkog predsednika Trampa, evropske nacionalne države će zatvoriti granice. Prestaće slobodan protok roba i radne snage. Uspostaviće se novi vizni režimi. U Holandiji i u Francuskoj biće raspisani referendumi o istupanju iz Evropske unije. U Italiji će biti uvedena lira kao sredstvo plaćanja. Evropska unija će postepeno da se raspadne. Optimistički scenario zvuči nešto bolje. Evropske tajne policije sprečiće terorističke akcije. U Holandiji će stranka Gerta Vildersa da pobedi na parlamentarnim izborima, ali neće moći sama da vlada, tako da će koalicija manjih stranaka formirati vladu. U Francuskoj će se birači u poslednjem trenutku dozvati pameti i jedinstveno će se svrstati iza Fransoa Fijona, koji će nadmoćno pobediti na izborima. U Italiji će stranka Bepa Groloa pobediti, ali će ostati u opoziciji, jer niko neće da stupi sa njim u koaliciju. Sudbina kontinenta visila je na koncu. Političari Evropske unije, na samom rubu provalije, prinuđeni su da uzmu u obzir mišljenje građana. Pristupiće izgradnji Evropske unije s ljudskim licem. Navijam za optimistički scenario, ali njegove šanse su skromne. Masama je dosta varljivih političkih elita, i poput kakvih modernih ludista, krenuće na razbijanje demokratije. I nehotice pomišljam na dnevničku belešku simpatizera nacističke partije, filozofa Martina Hajdegera: „Nacionalsocijalizam je varvarsko načelo. To čini njegovu suštinu i moguću veličinu.” Ne mogu se oteti utisku da mase čekaju novo, vitalno varvarstvo koje će zavesti red i mir. Bojim se veoma da je u ovom našem otpadničkom vremenu varvarstvo postalo privlačno, kao neka fatalna žena koja, dok vodi ljubav, vreba priliku da ubije svog ljubavnika.

Izgledi

Prošle godine mi se nekoliko puta ukazao avet Trećeg svetskog rata. Najdalje je otišao Imre Kertes: njegove dnevničke beleške napisane pred kraj života, govore o tome da je rat već počeo, samo to još ne znamo. Preterivanje? Recimo da jeste, mada je sve više onih evropskih intelektualaca koji su ukazali na ovu mogućnost. U manjinskoj zajednici ne obraćamo pažnju na to, nas se ne tiče šta se dešava u belom svetu. A nešto se dešava, o čemu bi ipak trebalo da imamo saznanja. Naši manjinski političari gomilaju uspehe, dok se svet batrga na rubu provalije. Na prošlogišnjoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu, predsednica Litvanije je rekla čak i to, da je „svet verovatno već na pragu vrućeg rata”. Nešto slično je rekao i nemački ministar za inostrane poslove Frank Valter Štajnmajer: „Greši ko veruje da je sadašnja situacija slična onoj hladnoratovskoj. Situacija je umnogome opasnija.” Ova konferencija je ustanovljena pre 53 godine s ciljem da se preduprede konflikti slični onima koji su prethodili izbijanju Drugog svetskog rata. Prema mišljenju direktora konferencije, Volfganga Išingera, Evropa je na pragu iliberalnog razdoblja koje krije izuzetno opasne izazove zapadnim demokratijama, a posebno Evropskoj uniji. Posledice ovih izazova moraćemo i mi da trpimo. Da li je zbilja svejedno da li ćemo kao manjina žveti u liberalnoj ili u iliberalnoj Srbiji? Situacija se pogoršava. Odnosi među vodećim velesilama odavno nisu bili tako napeti, ako što su sada. Dovoljno je pročitati samo dnevne vesti, da bi nam bilo jasno: naoružavanje uzima maha. Izabrani američki predsednik Donald Tramp je u izbornoj kampanji najavio novu trku u nuklearnom naoružanju, na šta je i ruski predsenik Vladimir Putin klimnuo glavom. Islamska Država nije pobeđena, terorizam ne jenjava, naprotiv, u punoj je ekspanziji. Budući diktatori defiluju gazeći mrtva tela žrtava terorista. Pitanje imigranata nije zatvoreno, ne zna se kakve će nove konflikte izroditi u Evropi. Još se ne zna hoće li predsednik Tramp učestvovati na minhenskoj konferenciji, organizatori pretpostavljaju da vrlo verovatno neće doputovati, jer ga u tome sprečava dan inauguracije, ali da će Sjedinjene države biti reperezentovane na visokom nivovu, u ličnosti potpredsednika ili državnog sekretara. Putin ne dolazi, ali najavljen je ministar za inostrane poslove, Sergej Lavrov. Dolazi i novi predsednik italijanske vlade, Paolo Đentioli, i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Svoje učešće potvrdio je i mađarski premijer Viktor Orban, što znači da i mađarska vlada ozbiljno uzima aktuelne probleme. Vrlo je verovatno da će to podstaći i šefove mađarske manjinske zajednice u Vojvodini da se – oglase.

januar 2017.
Preveo Arpad Vicko