Bez iznenađenja

Neki dižu obrve, jedne ili obe, dok drugi naprosto primaju k znanju da Savez vojvođanskih Mađara stupa u (vladajuću) koaliciju sa Srpskom naprednom strankom. Nisam iznenađen, i evropska praksa je upravo takva: manjinske stranke najčešće podržavaju vladajuću stranku računajući da će na taj način uspešnije proširivati polja manjinskih prava. Nisam, dakle, iznenađen, jer je Savez vojvođanskih Mađara u devedesetim godinama na nivou brojnih lokalnih samouprava vršio vlast u koaliciji sa Miloševićevom partijom. Kasnije, na republičkom nivou, pridružio se Đinđiću. A potom, na pokrajinskom nivou, Tadiću. Sad je Vučić perspektivni partner. U vezi sa ovom koalicijom mnogi pominju pragmatizam, međutim, početak je ipak simboličan. Odnosi Mađarske i Srbije posle 2000. godine se neprekidno poboljšavaju, danas bi se reklo da su izuzetno dobri. Političari u matičnoj zemlji i lokalni manjinski političari su optimisti, prema njihovim procenama položaj mađarske manjine u Srbiji je zadovoljavajući. Mislim da se baš u tome i kriju koreni simboličnog gesta srpskih naprednjaka. Da li je reč o pragmatizmu, videćemo tek kad bude objavljen koalicioni ugovor, naravno, ukoliko takvog ugovora uopšte bude i bilo. Odbijanje ponude bi se svakako negativno odrazilo na sada vrlo dobre odnose između vlada Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Ne iznenađuje ni to da je ovaj potez izazvao određena podozrenja, pa i sablazan u jednom delu mađarskog življa u Vojvodini, jer još nije (sasvim) zaboravljena radikalska prošlost sada naprednjačkih političara. Ta sećanja su još živa i bolna. Mnogi su baš u tim devedesetim godinama izgubili posao, mnogi su u to vreme bili primorani da se isele iz zemlje, a mnogi su skoro svakodnevno na vlastitoj koži osećali da su diskriminisani, da su građani nižeg reda. Naravno, do dan-danas nikome nije palo na pamet kako bi bilo moguće sve te ljude obeštetiti. Možda će pragmatična politika istupiti s nekim predlozima u tom pravcu. Treba imati u vidu, međutim, da su manjinski političari koji su bili na vlasti u većini slučajeva sasvim drugačije doživljavali ta vremena. Kad je Srpska radikalna stranka postala deo vladajuće koalicije, predsednik radikala Vojislav Šešelj se odrekao položaja potpredsednika skupštine u korist Saveza vojvođanskih Mađara, jer je smatrao da i manjine moraju učestvovati u podeli vlasti. Dakle, radikali su i tada prepuštali ponešto manjinskoj političkoj eliti. Makar jednu, kakvu-takvu, funkciju. Prosečnim građanima, međutim, nisu prepustili ništa, njih su i dalje zastrašivali. Videćemo već narednih nekoliko meseci da li se može računati na srazmernu podelu radnih mesta? Da li će zaista u višejezičkim sredinama da se ostvari pravo na upotrebu maternjeg jezika? I tako dalje. Videćemo, i to uskoro. Biće dovoljno da na šalterima na pošti, na železničkoj stanici progovorimo na maternjem jeziku, ili samo da pogledamo dvojezične table s nazivima ulica i trgova, recimo, u Novom Sadu.

Na rivi

Krivudajući serpentinama najednom, iskosa, bljesak mora. Nestaje odmah potom, pa se ponovo pojavljuje. Autobus se spušta prema Splitu, s obe strane puta velike prodavnice multinacionalnih firmi. Negovane cvetne leje, agave, travnjaci, drvoredi. Kažu da je Split grad jednodnevnog ili dvodnevnog turizma – turisti stižu, pogledaju znamenitosti, pa putuju dalje na ostrva ili u obližnje gradiće. Ali i to se polako menja, kako čujem, mladi turisti, oni sa ogromnim ruksacima, zadržavaju se i po nekoliko dana. Zbog toga je i jako važno kako grad prima strance. Pažljivo negovani drvoredi kao da ohrabruju strane turiste da ostanu bar nedelju dana. I splitska riva nagoveštava da je život u ovom mediteranskom gradu prijatan. Terase kafea su prepune već rano pre podne. Sa Anikom jedva uspevamo da se domognemo praznog stola. Ovde sede i ćaskaju ne samo turisti, nego i meštani. Na rivi se obaveštavamo o svemu, ne samo o pozorišnim predstavama, o gradskoj korupciji, nego i o tome kako Ivo vara ženu. Muzika nije toliko glasna kao u Novom Sadu, jer Dalmatinci znaju da su kafei namenjeni za susrete i razgovore prijatelja. Kafei su slobodni forumi javnog života, a ne disko. Mnogo je sveta na rivi i posle deset uveče, ali ljudi nisu bučni. Kao da znaju da u ovo doba more preuzima vlast. I čitav grad usmerava pažnju prema njemu. Samo turisti dižu graju, njima još nije poznat primorski bonton.

Neka bude!

Pisati u pesak – oštrim perom! Neka posle bude oluje!

Nekoliko minuta

Kamijevo more: „S mora nadire gust i plamteći dah. Imam osećaj kao da se nebo svom svojom širinom otvorilo i da sipa na zemlju dažd živog ugljevlja, ognja i sumpora.” Jedne noći mi se učinilo da sam video i takvo more. A potom je nastala tišina. Samo su puste ulice svedočile da se nešto spremalo.

Srbija/Mađarska

Sredinom prošlog meseca Srpska napredna stranka osvojila je ogromnu većinu glasova na parlamentarnim izborima, a u Mađarskoj je pobedio Fides – takođe ubedljivo. Zanimljiva paralela. Političke postizborne rasprave su još u jeku, ali pretpostavljam da će biti sociologa koji će analizirati izborne rezultate u postsocijalističkim zemljama. Koje i kakve se kolektivističke ideje kriju iza ovih izbornih rezultata?

april 2014.
Preveo Arpad Vicko