Nacionalno kopile

Tomas Man predočava jednu protivrečnost u svojoj pripoveci pod naslovom Zakon. Mojsije – poreklom od oca Jevrejina i majke Egipćanke, pa prema tome, po krvi, samo upola pripada svom narodu – po Božijoj zapovesti izveo je svoj narod u Obećanu zemlju i oslobodio ga egipatskog ropstva. U svim kritičnim trenucima egzodusa narod je, sitničav i džangrizav kakav već jeste, uvek spremno optuživao Mojsija za sve nedaće, zato se on molitvama obraćao Bogu. „Otkud da baš ja ponesem ovaj narod u naručju, kao da sam ga ja začeo i rodio?” Na šta mu je Bog ovako odgovorio. „Baš stoga što si im samo upola rod, ti si upravo onaj koji može da mi ih obdela i da mi ih načini svetim narodom. Jer kad bi se nalazio usred njih i bio sasvim njihov, ne bi ih video i ne bi mogao staviti ruku na njih.” Božja reč, dakle, kazuje da ne treba pripadati sasvim narodu, jer onda čovek nije u stanju da ga kritički osmotri. Tomas Man, izdanak nemačke patricijske porodice je napisao najveću pohvalu mojsijevske misije, nacionalnog kopileta. I, stoga, u eposi razmetanja i svakojakih trgovanja čistim nacionalnim identitetom, delo Tomasa Mana je najveća jeres.

Otvoreno o strahu

Piše mi D.D. – mladi vojvođanski mađarski pisac – da ga je urednik jednih vojvođanskih mađarskih novina zamolio da za te novine redovno piše beleške, ali nedugo potom isti urednik je povukao ponudu. Morao sam, stigao je aber odozgo, vajkao se zlosrećni urednik. U novosadskom kafeu Flaying Dutchmann razgovaram s drugim mladim piscem koji mi, sav preneražen, govori o partijskim monopolima. U pravu je: mađarski manjinski dnevni list nalikuje na partijsku razglednicu. Mladi vojvođanski mađarski inteletualci negoduju na internetu, gde se polako uobličava jedan, totalitarnom prošlošću neopterećeni underground. Neki od njih već sve otvorenije govore o sveprisutnom strahu – a čovek koji priznaje da strahuje, čini zapravo prvi korak prema slobodi. Srećom, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara na facebooku sakuplja ove jeretičke digitalne tekstove koji otkrivaju i veoma zanimljive stvari. Koji se vojvođanski mađarski političari, na primer, nalaze na listi najbogatijih građana Srbije? S ne malim zaprepašćenjem čitam imena. Bilo bi najbolje da je reč o novinarskoj patki, pokušavam da umirim sebe. Jer takva bogatstva mora da imaju ozbiljnu cenu. Ali, s druge strane, dopadaju mi se fotokarikature koje svedoče o tome da je među vojvođanskim Mađarima – srećom! – veoma živ politički humor. Ove fotokarikature ni najmanje ne liče na one manjinske karikature koji se izruguju onima koje su šefovi prethodnog dana u svojim izjavama, govorima – kritikovali.

O snovima

Snovi mi se prekidaju. Sve češće se se prenem iz sna. Hajde, saberi se – korim sebe – pamet u glavu, i sanjaj!

januar 2012.
(Preveo Arpad Vicko)