Novi Sad i Evropa

Moj berlinski izdavač mi je poslao recenziju Tobijasa Bekera o nemačkom prevodu mog romana Memoari jednog makroa, objavljenu u nedeljniku Špigel. Kad sam pisao taj roman, i Špigel, i druga evropska štampa bila je dostupna na novosadskim novinskim kioscima. Tada sam se – i zbog toga, pored ostalog – u Novom Sadu mnogo više osećao kao kod kuće.

Nagrade, rečenice

Peter Esterhazi, uručujući Veliku književnu nagradu Budimpešte Peru Olovu Enkvistu, citira jednu njegovu rečenicu. „Evropski sam pisac, ali dolazim sa periferije. Sa periferije se bolje vidi razotkrivenost centra, a i horizonti su širi.” Potom Lajoš Parti Nađ piše o poslednjoj Esterhazijevoj, takođe nagrađenoj knjizi: Esterhazijeve rečenice postaju sve bogatije i – goletnije. Sva je prilika da na rubnim područjima, bar pod ovim našim podnebljem, nastupa razdoblje goletnih rečenica. Goletnih rečenica rubova. A naspram njih pomodni neobarokni diskurs, velelepni prizori, spretna simulacija.

Vetar njiše travke

Nailaze kišni dani. U Temerinu džiklja trava, iz dana u dan sve je veća. Vetar njiše travke. Trebalo bi je ošišati, ali na izmaku sam snage.

Sluganjska apolitičnost

U Moskvi se za Prvi maj očekuju demonstracije oko dva miliona radnika. Putin, velki pravoslavac, tvorac i harizmatični vođa postsocijalističkog ruskog nacionalnog jedinstva, naslutivši opasnost, najavio je da će se i sam priključiti demonstrantima. Tako misli da amortizuje narastajuće socijalno nezadovoljstvo. Ali, ko zna dokle će mu to polaziti za rukom. U Berlinu će nekoliko hiljada policajaca brinuti da izrazi gneva radnika ostanu u prihvatljivim okvirima. I tu se očekuje stotine hiljada demonstranata. Ni oni nisu hteli takav kapitalizam. O Parizu da i ne govorimo. Evropski proletarijat je duboko nezadovoljan. Pozorišta podbunjuju mase. Pisci se svrstavaju na stranu siromašnih i poniženih.
U Srbiji samo tri manja sindikata organizuju prvomajski defile. Skupiće se nekoliko stotina ljudi, možda ni toliko. Srpska sirotinja se zlopati i ćuti. Štampa piše o prvomajskim urancima, izletima, o jaganjcima na ražnju, o ćevapima i pljeskavicama na roštilju. Elite su postigle svoj cilj. Apolitičnost je pustila korene. A to je hteo i veći deo inteligencije, zar ne? Lepu, čednu, sluganjsku apolitičnost. Pitanje je samo, dokle će ona biti održiva?

april-maj 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)