Fragmenti iz dnevničkih beleški: Među jednako mislećima vodi se pravi rovovski rat
četvrtak, 8. septembar 2022.
Sinoć je predsednik Vučić objavio da nas čeka polarna zima. Čitajući razne kontradiktorne izjave, nikako ne mogu da se snađem. Srbija nije uvela sankcije Rusiji, i Putin je, zauzvrat, navodno obećao da se Srbija neće smrzavati, štaviše, i gas će za nas biti jeftiniji. Sad se čini da od toga neće biti ništa. Beogradske toplane bi da skrate sezonu grejanja. Putin obećava gas, toplane se smrzavaju, predsednik nagoveštava polarnu zimu.
subota, 10. septembar 2022.
Katalin Novak, predsednica Mađarske, izuzetno je srdačno dočekana u Beogradu. Bilo je doduše izvesne napetosti, naime, nekoliko dana ranije u Beogradu je boravio predsedik Slovenije Boris Pahor, i na konferenciji za novinare predsednik Srbije Aleksandsar Vučić objavio je da je Slovenija povredila suverenitet Srbije time što je priznala Kosovo. Šta će se desiti ako predsednik Vučić ponovo bude neoprezan te izjavi da je i Mađarska priznala Kosovo. Ali to se nije desilo, predsednik Vučić je s ogromnim buketom cveća dočekao predsednicu Mađarske, i čitav susret je bio u znaku srpsko-mađarskog prijateljstva. Predsednik Vučić je izrazio posebnu zahvalnost što mađarski premijer Viktor Orban energično podržava pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, a nije zaboravio ni to da je Mađarska pripomogla Srbiji u bezbednoj isporuci gasa. Zahvaljujući Viktoru Orbanu, narod srpski neće se smrzavati.
Katalin Novak, govoreći o prijateljstvu dveju zemalja, zahvalila se Vučiću na tome što vojvođanski Mađari u Srbiji žive mirno. Zanimljivo je da mađarska štampa ovo potonje nije istakla. Na posetu Katalin Novak nije pala senka mađarskog priznavanja Kosova, ni otkrivanje biste Mikloša Hortija u mađarskom parlamentu – ta Hortijeva bista i nadalje raspaljuje strasti. Štampa i internet puni su karikatura Vučića i Orbana u društvu Mikloša Hortija. Prema kritičarima bliskih vlasti, srpski vladajući krugovi ne protestuju zbog toga što i u Srbiji redom rehabilituju političare koji su kolaborirali sa Hitlerom. Posebno je vredno razmisliti i o tome da na sve veći odjek nailazi stav da treba sprečiti postavljanje spomenika u Novom Sadu nedužnim mađarskim žrtvama u antimađarskim retorzijama 1944-1945. godine. Jedna novosadska antifašistička civilna organizacja je, naime, ustanovila da su se na spisku nedužnih žrtava našla i imena ratnih zločinaca. Ovoj civilnoj organizaciji se pridružilo još petnaestak sličnih organizacija, tako da je nastao jedan pravi pokret, i građani redom potpisuju peticiju, među njima i takvi, kojima to pre otkrivanja Hortijeve biste ne bi palo na pamet. Razumljivo je pri tom da je reč o novosadskoj inicijativi, s obzirom na to da je u ovom gradu sećanje na „hladne dane” i nadalje živo, uspomenu na streljanje jevrejskih i srpskih građana nad zaleđenim Dunavom podjednako neguju i vlasti, i opozicija, a i u školskim udžbenicima ova tema je naglašeno prisutna. Situaciju komplikuje okolnost da Savez vojvođanskih Mađara nije dao kompetentni odgovor na pitanje, da li se među imenima žrtava zaista nalaze i ratni zločinci. Istina je i to, da je veoma teško dati odgovarajući odgovor na pitanje: ko je kriv, a ko nevin. Osuđeni nisu imali advokate-branioce, sudske rasprave nisu bile fer, i kako bi posle 70 godina, potomak mogao dokazati da je njegov predak bio nedužan. Svedoka nema, izvršioci su nepoznati, podnosioci prijava su često anonimni. U ovom kontekstu sudski procesi rehabilitacije su bezizgledni i izuzetnu sreću mora da ima onaj ko će da bude rehabilitovan. Možda bi to bilo od koristi ako bi se javno priznalo da sudski procesi nisu bili fer. Ne razumem zašto su Fides i SVM uopšte i prihvatili taj zakon o bezizglednim sudskim procesima po kojima je osuđenim licima zaplenjena imovina koju su, s pravom ili bespravno, dokazano nasledila od svojih očeva. Ovim su kažnjavani ne samo vini i nevni, već i njihovi potomci. Pretpostavljam da novosadska gradska skupština, u kojoj većinu imaju provladine stranke, neće ni malo da popusti pred potpisnicima peticija, ali ni u to ne treba sumnjati da će usled nedostatka jasnog odgovora, taj spomenik ubuduće biti predmet trajnih konfrontacija.
nedelja, 11. septembar 2022.
Socijalne makaze su sve otvorenije, jučerašnja pandemija i sadašnja energetska kriza opasno produbljuju socijalne razlike, zastrašujuće raste broj onih kojima je budućnost oteta, ne samo od njih, već i od njihove dece i unučadi. Nova vladajuća klasa se poigrava s ratom i mirom, preti apokalipsom i nadobudno teši narod: neka se raduje ako preživi. Rezignirano slušam priče poznanika o efikasnoj mreži zdravstvene zaštite u doba socijalizma, o sistemu školstva koji je nudio veće šanse siromašnijim slojevima. Imali su šanse, nisu bili osuđeni na sudbinu parija, kao danas. Znam, jer sam bio jedan od svedoka i jedan od učesnika tog sistema. Da li je moguće da u socijalizmu, pomišljajući na slobodu, nisam dovoljno cenio jednakost koju je taj sistem uspostavio? Nekad je Partija bila ta koja tlači narod, a danas je to nova grešna klasa koja se zaklinje na slobodu. Nekad su još postojali tragovi jednakosti, živela je nada u slobodu, danas jednakosti nema ni traga, a o slobodi u najboljem slučaju mogu da čitam u štampi novih bogataša. Mogu prstom pokazivati ovog ili onog političara u službi kapitala, ali priznajem: više nije reč o jednoj ili drugoj devijantnoj ličnosti, već o jednom grešnom sistemu. Da li sam to hteo? Jesmo li to očekivali od tranzicije? Uzalud ponavljam s mojim otvorenim, iskrenim prijateljima da nismo ovu slobodu hteli. Bilo bi lako davati pilatske odgovore. Istina, dopušteno je na margini protivrečiti, dobacivati, ali sve ostaje bez posledica. Kapitalizam je nepravedan, a ovaj naš mali kleptokapitalizam ukida čak i iluziju slobode. Novcem poreskih obveznika utovljeni mediji guše svaki drugačiji glas, nova klasa na ovom medijskom tržištu jeftino kupuje intelektualce. Nekad se raspravljalo o izdaji „znalaca pismena“ danas jedna takva rasprava ne bi govorila o idejama već o ličnostima, ili o spletkama. Ponekad mi se učini da jedan kritički mislilac nije saveznik drugog kritički mislećeg intelektualca, već njegov vuk. Bojim se da će pojam slobode u ovom relativističkom, bezidejnom haosu izgubiti svoj patos i dostojanstvo. Sociolozi, filozofi koji razmišljaju u konsekventnom sistemu, ponekad i izlaze na scenu s pametnim objašnjenjima, ali kao pisac, ja to ne mogu da činim, jer ja ne razmišljam u sistemu, ja pomeram ljudske sudbine iz jedne protivrečnosti u drugu. Ali sam siguran u to, da današnji, postsocijalistički pisac može da piše samo s rđavom savešću i s osćanjem krivice. Do tog zaključka došao sam pišući „nastavak” Vitgenštajnovog razboja. Nisam siguran da ću biti u stanju i da ga završim.
sreda, 14. septembar 2022.
U srpskom parlamentu žestoke rasprave o Kosovu. Ne razumem tu žestinu, poslednjih godina ni jedna stranka ili stranački lider nije ustvrdio da priznaje nezavisnost Kosova. Meni se čini da je po ovom pitanju postignut potpuni nacionalni konsenzus, pa ipak slušamo zapanjujuća uzajamna optuživanja. Među jednako mislećima vodi se pravi rovovski rat koji otkriva ko je veći patriota, ko je izdajnik, kome je više na srcu sudbina srpskog naroda.
petak, 16. septembar 2022.
Prekjuče se u parlamentu predsedniku Vučiću otelo, nije više mogao da ćuti, i rekao je, uzbuđen, da će mađarski premijer Viktor Orban uskoro dobiti najviše srpsko državno odlikovanje. Pošto visoko iznad našeg stana navodno lete avioni u smeru sever-jug, pomislio sam da će u bliskoj budućnosti Viktor Orban sigurno preleteti preko moje glave. Ili će jedan auto prohujati auto-putem koji takođe nije daleko od nas. U bliskoj budućnosti? Ne! Sa zakašnjenjem primećujem da se ovaj značajni događaj već dogodio. Mađarski premijer jedno za drugim preuzima najviša srpska odlikovnja. Početkom meseca u budimskom karmelićanskom samostanu primio je srpskog ortodoksnog patrijarha Porfirija koji je predao mađarskom predsedniku vlade Viktoru Orbanu najviše odlikovanje Srpske Pravoslavne Crkve, orden Svetog Save prvog stepena. Srpski patrijarh je tom prilikom istakao da je „Viktor Orban jedinstveni državnik u Evropi koji se bori za dušu Evrope i čiju reč slušaju i drugi narodi, kao i Srbi”. A danas je Viktor Orban u Beogradu primio iz ruku predsednika Vučića Orden Republike Srbije na velikoj ogrlici. Ovim ordenom su do sada odlikovani ruski predsednik Vladimir Putin, kineski predsednik Hsib Čin-ping, bivši kazahstanski predsednik Nursultan Nazarbajev, patrijarh moskovski Kiril, kao i Milorad Dodik, srpski član tročlanog predsedništva Bosne i Hercegovine.
sreda, 21. septembar 2022.
Jutrošnja vest: obraćajući se naciji Putin je najavio da je naredio delimičnu mobilizaciju. Biće, dakle, mobilisano oko 300 hiljada rezervista, jer ruska vojska na ukrajinskom frontu dugom više od 1000 kilometara planira da preduzme ofanzivu. Novi zaokret u šestomesečnoj istoriji agresije na Ukrajinu.
nedelja, 25. septembar 2022.
Poslednje Maraijeve reči o Hortiju: „Sve u svemu, Horti je bio sasvim neobrazovan čovek – ono što se naziva šlif, to je imao u sebi, ali inače ništa. Bio je neprestano u društvu ubica i pustolova (Hejaš, Gembeš), on sam bio je gladan karijere, jedan džentri-avanturista.”
Preveo Arpad Vicko