ponedeljak, 22. februar 2021.

Na portalu Al Džezira, povodom smrti Đorđa Balaševića, Boris Varga dopušta sebi smelost da ožalošćene mase suoči i sa kritičkim mislima. Stanimo ispred ogledala! Zar nismo mi omogućili, odobrili vladavinu mržnje, vlast mediokriteta? Zar nismo krivi što smo ćutali? Da li oni mladi ljudi, koji toliko poštuju, uvažavaju Balaševićevu jugo-nostalgiju i njegovo protivljenje ratu, ponekad upitaju svoje očeve šta su radili 1990. godine? Da li propitkuju svoje očeve, zašto je u Novom Sadu na žalostan način poražena reformska stranka Ante Markovića, stranka koja se trudila da sačuva Jugoslaviju? Zašto su na tim izborima pobedili oni koji su bombardovali Vukovar? Ova pitanja lebde nad našim glavama kao Domoklov mač, čak i ako znam da je u današnjem haosu veoma teško odgovorno zauzimati bilo kakve stavove kad su sitemi vrednosti urušeni i zbrkani. Subverzivni duh je na izdisaju, nema se kud pobeći od primamljivih ponuda vlasti, ljudi su se umorili od pružanja otpora i često na ivici nesvestice čekaju autokratski sedativ.

četvrtak, 25. februar 2021.

Prema novoj uredbi vlade Republike Poljske, u zemlju će u buduće moći bez karantina da uđu samo putnici-namernici koji mogu da prikažu negativan rezultat PCR testa ne starijeg od 24 časa, ili uverenje da je dotični već primio unutar EU odobrena cepiva (PfizerBionTECH, Moderna, AstraZeneca). Prema tome, oni koji su dobili vakcine Sputnjik V-t ili Sinopharm, moraće obaviti PCR-test. Naime, Poljska vlada ne priznaje ruske i kineske vakcine.

petak, 26. februar 2021.

Vakcina će nas zaštititi od korona-virusa, naglašavaju lekari, i ja im verujem, jer ni za kakvu alternativu ne znam. Klimnem glavom, ali se bojim kao i mnogi drugi, da ćemo još jedno poduže vreme da se koprcamo u zamci ovog virusa. Korona-virus je produbio naše traume, pojačao naše strahove od nepoznatog. Zaokupljaju me sve teže neizvesnosti, i bojim se da ćemo narednih nekoliko godina morati da naučimo živeti sa nepoznatim. Permanentna napetost, nadevena skandalima, pretvoriće u fataliste i one koji su još pre desetak godina bili zakleti demokrati. Radoznalo skidam sa police jedan zbornik radova koji je pre otprilike godinu dana objavljen kod peštanskog izdavača Noran, i čitam šta sam tada pisao: „Koliko god da je opasan i podmukao, ne treba ga preceniti, neće biti u stanju da poremeti našu ljudsku prirodu. Uticaće verovatno na naše forme življenja, ali naš sistem vrednosti će ostati isti. Usledio je period najnovije kapitalističke menstruacije: korona-virus potiskuje čitave privredne sisteme u opasnu krizu, ali predočava već i uspešne, nove modele akumulacije kapitala. Oligarsi ponovo dele karte, inače bismo ih morali nazvati korona-virusom, a ne komunističkim-virusom. U ovoj novoj podeli karata svako će po svojim potrebama i shodno svojim interesima da iskoristi svoje koronavirus-karte. I samo uzgred, bogati će biti još bogatiji, a siromašni još siromašniji“. Nemam tome šta da dodam.

ponedeljak, 1. mart 2021.

Srbija je ipak zemlja protivrečnosti, o tome svedoči i priča o koroni.
U okolnim zemljama su uvedene nadasve sigurne mere, u Srbiji, međutim, odbrana je poprilično labava. Kafei su otvoreno do osam a velike robne kuće do deset uveče. Ali se čak ni te labave mere zaštite ne sprovode. Privatnih žurki tušta i tma. Puštajući u pogon gondole na Zlatiboru, predsednica vlade Ana Brnabić je samouvereno izjavila: skijanjem se ne širi korona-virus. A skijaši su stajali u redu, većina bez maske. Teško je naći mesta u gondoli. Zahvaljujući dvodnevnom prazniku državnosti, za vreme produženog vikenda hoteli u zimskim centrima bili su prepuni. Imajući sve to u vidu, bilo bi logično pretostaviti da se i vakcinacija sprovodi traljavo. Ali, ne! U Srbiji se uzorno vakciniše, na to ni opozicija nema primedbe. Predsednik Vučić svakodnevno izjavljuje da se zahvaljujući njegovim ličnim vezama – i međunarodnom ugledu Srbije – stanovništvo vakciniše bez zastoja. Razgovarao je s kineskim predsednikom koji je nesebično pohitao Srbiji u pomoć, tako da je Srbija postala prva zemlja u Evropi koja je vakcinisala stanovništvo sa Sinopharm vakcinama. Ne može se, doduše, birati između zapadnih i istočnih vakcina, ali većina građana nije probirljiva, nemaju ništa protiv ni prema ruskim, ni prema kineskim preparatima. Što je i razumljivo, jer rusko-srpsko prijateljstvo ima duboke istorijske korene, a kineske simpatije je još Milošević utemeljio. Rusija i Kina u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija nepokolebljivo brane kosovske interese Srbije. Zahvaljujući tome, po broju vakcinisanih po glavi stanovnika, Srbija zauzima drugo mesto u Evropi. Jedino je još Engleska ispred nje. Ruski ambasador u Beogradu, na skupštinskoj degustaciji (festivalu) suvog mesa, koju je organizovao Dragan Marković Palma, jedan od koalicionih partnera vlade, izjavio je da je ruska vakcina najbolja na svetu, možda jedino srpsko dimljeno meso garantuje bolju zaštitu od virusa. Ova objava je popraćena oduševljenim aplauzom. Predsednik parlamenta, Dačić, žovijalno se smeška. Među njima se smejulji i Ceca Ražnjatović-Arkan, „slavuj nacije“.

utorak, 2. mart 2021.

Sve češće primećujem da se ljudi prave kao da se oko njih ništa ne dešava, obmanjuju sebe govoreći da ih ništa ne intresuje a pri tom svu prevlast preuzimaju distopična raspoloženja. Zatvoreni u sebe podnosimo širenje nasilništva i mržnju, s rezignacijom primamo k znanju nepravde, i zadovoljavamo se i time što ona ne dotiče lično nas same. Tešimo se melanholijom blistave izolovanosti. Nadire fatalizam i ljudi imaju osećaj da se polako, ali sigurno približava kraj svake stvari. Možda je Kraj za sada još dalek, ali ne možemo da se otmemo utisku da je neizbežan. Bićemo zadovoljni srećom trkača na kratke staze. A do početka kraja, simulirajmo dobro raspoloženje. A to ne bih više nazvao veselom apokalipsom, već humorističnim vegetiranjem. Pretvaramo Kraj u šaljivu priču.

sreda, 3. mart 2021.

Predivno sunčano rano prolećno jutro. Provirim kroz prozor, grančice okolnog drveća ni da zadrhte. Potpuno zatišje. Gledam dole na ulici lako obučene ljude. Ne mogu da verujem: stiglo je proleće. Pre više meseci računao sam na dugu, hladnu zimu, ponekad sam čak pomišljao i na to da ova zima neće imati kraja. Posmatrajući svet iz zaklona prozora proleće je mnogo čudesnije nego što je ikad bilo. Nisam odoleo, na kratko vreme, na desetak-dvadesetak minuta sišao sam na ulicu. Sasvim neshvatljivo, ali tih deset-dvadeset minuta osećao sam se slobodnim.

četvrtak, 4. mart 2021.

Preduhitrivši isključenje iz frakcije narodnih stranaka u Evropskom parlamentu, poslanici FIDES-a juče su se povukli iz ove grupacije narodnih partija. Nema u meni zluradosti, ali ni ne proslavljam ovu vest. Ne tražim ni opravdanja, ni objašnjenja. Više i nije reč o FIDES-u, nego o Mađarskoj. FIDES je stupio na stazu na kojoj će mu biti teško da se zaustavi. Članovi FIDES-a pominju nacionalni ponos, dok njihovi kritičari govore o nacionalnom fijasku. Ja bih „samo“ skrušeno razmislivši, ovaj potez nazvao neizbežnim, jer su njegovi koreni skriveni duboko u mađarskom društvu. Mogu samo da nagađam šta sad misle moji mađarski prijatelji, intelektualci sa desnice, koji o svemu razmišljaju u ključu nacije (da, ima i takvih), koji su proučavali, na primer, i Dostojevskog. Možda im je FIDES simpatičan, možda se od njega distanciraju, u ovom kontekstu to i nije bitno, ali pretpostavljam da se i u njima nameće pitanje: da li postoji mađarski konzervativizam? Konzervativaca još tu i tamo ima, ali konzervativizma nema. Nakon promene političkog sistema nisu uspeli da mu udare temelje, uprkos tome što postoje mađarski konzervativci koji se suprotstavljaju „imperijalizmu zapadne civilizacije“ (formulacija mladog Tomasa Mana) . Njih je FIDES ostavio na cedilu. Međutim, stižu pozivi i s ove, i s one strane. Jerg Mojten, predstavnik frakcije Identitet i demokratija, (ID) i kopredsednik stranke AfD (Alternativa za Nemačku), izjavio je da bi rado videli FIDES u njihovoj frakciji. Prema njegovom mišljenju, FIDES je bliži ID-u nego partijama desnog centra, to se nazire u raspravama o takvim osetljivim pitanjima kao što su migranti, nacionalni suverenitet i identitet. I do sad je FIDES bio „smokvin list evropskih narodnih partija“ – tvrdi Jerg Mojten. Eto, ovako „zavode“ evropske krajnje desničarske stranke, dok FIDES bije svoju bitku na ničijoj zemlji.

petak, 5. mart 2021.

Čen Vej, direktor kineske firme Tajgusi koja se specijalizovala za projektovanje sistema prepoznavanja osećaja i emotivnih stanja, objavio je da nova tehnologija može ne samo da naprosto prepozna izraz lica, već na bazi pokreta mišića lica, tonaliteta glasa, jezika tela i drugih biometrijskih znakova, razlikuje bes, tugu, sreću i dosadu. Advokati, aktivisti pokreta za ljudska prava smatraju da će to naneti štetu ljudskim pravima, i da će ugroziti privatni život i slobodu izražavanja mišljenja.

Preveo Arpad Vicko